Pozicioniranje vašeg poslovanja na internetu

Autor članka: Sonja Jovović, član Udruženja e-Razvoj

Više nije potrebno objašnjavati firmama i preduzetnicima, da li njihov biznis treba da bude prisutan na internetu. Svi znamo da je jedno od sigurnih mesta da se sakriju „tragovi zločina“ druga strana na Google pretragama jer tamo skoro niko ne ide.

Više nije potrebno objašnjavati firmama i preduzetnicima, da li njihov biznis treba da bude prisutan na internetu. Svi znamo da je jedno od sigurnih mesta da se sakriju „tragovi zločina“ druga strana na Google pretragama jer tamo skoro niko ne ide.

Sada je doba dileme da li biti na besplatnoj ili plaćenoj pretrazi.

Trenutni problem na terenu u današnje vreme je nepoznavanje svih aktivnosti koje dovode do dobrih rezultata na obe pretrage i ono na čemu sada naša marketing zajednica radi je edukacija tržišta na te teme.

Prvo da objasnimo šta koji termin u praksi znači

Pozicija na besplatnoj pretrazi znači da niste direktno Google-u ili nekom drugom pretraživaču platili za učestvovanje na aukciji za ključnu reč koja je od značaja za vaš proizvod ili uslugu.

Međutim, aktivnosti koje stoje iza dobro pozicioniranog mesta na besplatnoj pretrazi, su mnogobrojne i zahtevne u smislu: znanja, rada, vremena i novca.

Neke od aktivnosti na sajtu koje su neophodne da bi se postigao dobar rejting na besplatnoj pretrazi su:

– Dobra struktura sajta, segmentirane kategorije, pod kategorije, proizvodi

– Konstantan rad na kvalitetnim tekstovima u kojima su ispoštovane SEO preporuke

– Da se linkovi vašeg sajta nalaze u tekstovima na drugim sajtovima koji su relevantni za vaš biznis i imaju i sami dobru poziciju

Sve ove aktivnosti zahtevaju znanje i novčana ulaganja, a prvi rezultati su vidljivi u periodu od tri do šest meseci, a u nekim branšama gde je veća konkurencija potreban je i duži vremenski period.

Plaćena pozicija je situacija gde ste Google ili nekom drugom pretraživaču kao što su Bing ili Yandex, platili kako bi se oglas vaših proizvoda i usluga našli u rezultatima pretrage, zakupom ključnih reči i termina bitnih za vaš biznis.

Ova aktivnost iziskuje znanje korišćenja platformi za oglašavanje, poznavanje svih faktora koji su posredno ili neposredno odgovorni za dobre rezultate, istraživanje ključnih reči, budžet za oglašavanje, budžet za osobu ili agenciju koja vodi računa o vašim oglasima i na kraju dobar sajt, jer ukoliko vaš sajt nije dobro optimizovan i struktuiran, rezultati vašeg oglašavanja će biti loši.

Da li angažovati agenciju ili obučavati svoje osoblje

Sledeća dilema koja se nameće je da li angažovati agenciju ili nekog freelancer-a da vodi računa o vašim kampanjama.

I jedna i druga odluka imaju svojih prednosti i nedostataka.

Prednosti angažovanja agencije:

– iskustvo u raznim nišama

– veći broj osoba koje rade na vašim nalozima na različitim platformama

– prate novine u svojim oblastima

nedostaci:

– agencije ne žive od jednog klijenta tako da ne možete da očekujete da im budete prioritet u odnosu na druge

– sklapanje posla sa agencijom koja nije adekvatna vašim potrebama

Ono čega mnoge firme nisu svesne je da iako je angažovana agencija ili pojedinac, u vašoj firmi mora da postoji osoba koja je zadužena za komunikaciju i stalnu razmenu informacija i podataka sa agencijom.

Sada pretpostavljam da sledi čuveno pitanje: zašto onda da plaćamo agencije ili pojedince, ako ćemo mi aktivno da učestvujemo?

Ono što vi plaćate angažujući nekog van svoje firme je znanje koje oni već poseduju i vreme koje će da potroše na podešavanja, praćenje, ažuriranje i pisanje izveštaja o rezultatima vaših kampanja. Za kvalitetan izveštaj od jedne strane ili par rečenica je potrebno potrošiti više sati analize i ukrštanja sakupljenih podataka.

Iako postoje brojne automatizacije za rad na kampanjama i sakupljanja informacija o njihovim rezultatima, sve to treba znati podesiti kako bi se sakupljale informacije koje su od značaja za vaš posao.

Prednosti edukovanja osobe iz sopstvenog tima:

– već poznaje vaše proizvode i usluge

– može u kraćem vremenskom periodu da uradi promene

– direktna komunikacija sa ostatkom tima u firmi

nedostaci:

– jedna osoba ne može kvalitetno da vodi oglašavanje na različitim platformama, svaka platforma ima svoje specifičnosti

– česta zabluda je da osoba koja već radi na nekim drugim poslovima u firmi, može „usput“ kada nema osnovnog posla da se bavi oglašavanjem

– može da ode iz firme

Šta treba raditi

Naša topla preporuka je da osoba iz vaše firme koja je zadužena za donošenje odluka o raspodeli posla unutar firme, poseti neku od obuka o korišćenju alata za oglašavanje na raznim platformama, kako bi mogao da sagleda kompleksnost i obimnost rada na istim.

Na našim edukacijama od 2014-te godine, nije se retko desilo da osobe dođu sa jednom idejom kako je raditi u alatima jednostavan posao i nadom da će moći za jedan-dva dana da nauče sve potrebno kako bi vodili sami svoje naloge, a da izađu sa spoznajom da je to zaseban posao koji traži puno angažovanje.

Nadamo se da smo uspeli da vam približimo prednosti i izazove koje nosi pozicioniranje biznisa na internetu u besplatnoj i plaćenoj pretrazi.

Naravno za svaku dilemu ili savet uvek možete da nam se obratite.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Bezbednost mladih na Internetu

Autor članka: Katarina Jonev, član Udruženja e-Razvoj

Aktivnosti koje nam je omogućio sajber prostor su mnogobrojne. Internet je postao vitalan za društveni, kulturološki, sociološki, ekonomski razvitak. Prednosti učenja na daljinu, brza međukontinentalna komunikacija, efektivno poslovanje putem Interneta i razvoj državne ekonomije, otvaranje novih radnih mesta uz razvoj IT sektora, su svakako veliki benefiti, kao i činjenica da se u roku od samo nekoliko sekundi klikom na tastaturi mogu dobiti sve informacije koje su nam u trenutku potrebne, olakšali su funkcionisanje društva. Svet je umreženiji i povezaniji nego ikada, jer Internet je nadnacionalan – u sajber prostoru ne postoje granice, bar ne one fizičke. Internet je promenio načine na koje preduzeća posluju, vlade funkcionišu, ljudi žive, mladi razmišljaju. ‘’Mreža svih mreža’’ je trebala da nam osigura bolju, mirniju budućnost. Međutim, u stvarnosti to nije tako.

Zaštita dece i mladih na Internetu postaje jedno od najbitnijih pitanja bezbednosti, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji. Broj kriminalnih aktivnosti koje direktno ugrožavaju decu i mlade ljude raste. Sve rašireniji oblici sajber kriminalnih aktivnosti poput krađe identiteta i informacija, zatim sve raširenija dečija pedofilija, sajber bullying odnosno sajber maltretiranje, vršnjačko nasilje i vređanje, su samo neke od negativnih aktivnosti.  Kao što sa uzrastom raste učestalost aktivnog korišćenja Interneta, digitalnih uređaja i učestalost rizičnog ponašanja, tako raste i učestalost digitalnog nasilja i broj učenika koji su u njega uključeni.

Problem leži u nedovoljnoj obazrivosti najmlađih korisnika društvenih mreža kao i njihovih roditelja, zatim njihova neinformisanost i neznanje. Digitalno obrazovanje učenika osnovnih i srednjih škola mora biti podjednako na nacionalnom nivou. Takođe, mora biti dostupno svima, u suprotnom se može pojačati socijalno-ekonomski jaz ali i osećaj odbačenosti, nejednakosti.

Najčešće opasnosti za decu i mlade u sajber prostoru su:

– lako dostupni uznemirujući sadržaji poput slika, informacija,video spotova

– mogućnost iskorišćavanja i manipulacija u seksualne svrhe

– sve raširenija pedofilija na Internetu i seksualna eksploatacija

– deljenje ličnih informacija sa nepoznatim ljudima

– mogućnost kidnapovanja –upoznavanje sa nepoznatim ljudima koji se kriju iza lažnih profila

– mogućnost pridruživanja različitim sektama, kriminalnim organizacijama, terorističkim grupama, neonacističkim grupama…

– sve učestaliji vid sajber maltretiranja – cyberbullying 

Od izuzetnog je značaja da paralelno sa digitalnim opismenjavanjem i razvijanjem IT sektora, učenike od malih nogu pripremimo i spremimo za život u virtuelnom svetu. Učenike treba uputiti u bezbednosnu kulturu korišćenja Interneta i popularnih društvenih mreža. Treba da razviju zdrave sajber identitete, da nauče kako da sačuvaju svoju privatnost, da se što manje izlažu rizicima u online svetu, da nauče da razlikuju korisne i istinite informacije od lažnih i neproverenih. Ključ je u kvalitetnoj edukciji!

Digitalna transformacija, odnosno migracija na Industriju 4.0 (pametne fabrike (smart factory)), novi poslovni ekosistemi i superplatforme u sklopu novih naprednih tehnologija osvajaju svetski poslovni prostor. A sve to bazira na kvalitetnoj i tačnoj informaciji u realnom vremenu. Još je tokom 2000 godine Njujork Tajms objavio da će počev od 2010 godine dva posto svetske populacije upravljati svetom, jer će znati da dođe do informacije. Svi ostali će imati iste mogućnosti, ali neće znati kako i tu dolazimo do osnovnog pitanja, znati kako (Know How).

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Nema digitalne transformacije bez digitalne pismenosti

Autor članka: Prof. dr Stanislav Polić, član Udruženja e-Razvoj

Digitalna transformacija, odnosno migracija na Industriju 4.0 (pametne fabrike (smart factory)), novi poslovni ekosistemi i superplatforme u sklopu novih naprednih tehnologija osvajaju svetski poslovni prostor. A sve to bazira na kvalitetnoj i tačnoj informaciji u realnom vremenu. Još je tokom 2000 godine Njujork Tajms objavio da će počev od 2010 godine dva posto svetske populacije upravljati svetom, jer će znati da dođe do informacije. Svi ostali će imati iste mogućnosti, ali neće znati kako i tu dolazimo do osnovnog pitanja, znati kako (Know How).

Svedoci smo napredovanja Srbije u e-upravi, o naraslim potencijalima informatičkih firmi, posedujemo bazu informatičkih stručnjaka koji ostvaruje zavidne rezultate, a sredstva javnog informsanja ukazuje da Srbija punopravno ulazi u svetsko digitalno okruženje.

Ali da li je to baš tako. Za svaki novi softverski proizvod bi trebao da se pronađe odgovarajući kupac. Meni možete pokloniti helikopter, divna stvar, ali šta vredi kad ne znam da ga vozim. Kolko je menadžment naše poslovne realnosti, spreman, pre bih rekao u stanju da koristi savremena tehnološka rešenja. Kolko se takva tehnološka rešenja proizvode i primenjuju u našem poslovnom okruženju.

Mnoge ankete su pokazale da samo mali broj poslovnih subjekate ima implementiran ERP sistem, kao prvi preduslov za migraciju na digitalnu ekonomiju i ulazak u Industriju 4.0. Koliko smo spremni za pružanje brze elastične proizvodnje zasnovane na računarstvu u oblaku po modelu sve je usluga sa akronimom EaaS (Everything as a Service) ili XaaS što predstavlja glavnu inicijativu za podsticanje primene Industrije 4.0. I opet se sve svodi na prvi i dominatno potreban resurs, na znanje, i to ne na znanje informatičara, jer ga kao zemlja  imamo, već na znanje potrebno za implementaciju projektovanih rešenja. Danas smo u eri standardizacije koja je osnova ekonomije zasnovane na znanju. Tu se stvara preko potrebna konkurentna prednost.

U našem poslovnom okruženju, sem časnih izuzetaka se na govori o primeni standarda XBRL, i  iXBRL, o primeni distribuiranih knjiga (distributed ledger) uz primenu lanaca blokova (blockchains)  što sve doprinosi transparantnosti poslovnog izveštavanja. Već je rečeno da smo ostvarili veliki napredak u e-upravi i ostvarili transfere informacija i podataka kroz G2G, G2C, B2G i G2B, ali gde se nalazimo u elektronskom poslovanju i primeni standarda koji će omogući B2B i B2B2C u širem poslovnom okruženju, kako na internom polju delovanja, na primer, razmenom međumaganciskih naloga, radnih naloga, obavljanja popisa, tako i eksternom, putem elektrionskih faktura, otpremnica, naruđbenica i automatizovanog celog životnog ciklusa jednog poslovnog događaja. To je posebno bitno u inostranoj razmeni poslovne dokumentacije, jer to donosi konkurentnu prednost privrede u celini. To ne zavisi od informatičara, oni su za to spremni. To zavisi od državne politike, stimulacije takvog načina rada i podizanja nivoa potrebnog znanja. Zašto se u zemlji o potrebi edukacije poslovnog menadžmenta jako malo govori?

Pravo je pitanje kada ćemo kao zemlja postati dovoljno digitalno pismeni? Istovremeno, sve je vezano za profit. Problem je što se profit pojednostavljuje i rešava samo kroz povećanje cena. Nema govora o primeni sofisticiranih softverskih rešanja koja se zasnivaju na metodologiji Six Sigma, Lean Six Sigma, veštačkoj inteligenciji – AI, mašinskom učenju, SCADA sistemima uz svakodnevnu potrebu korišćenja velikih podataka (big data), skladišta podataka – DW (Data Warehouse) i alata za analizu podataka poput data mininga u cilju argumentovanog donošenja poslovnih odluka.    

Ovo postaje zabrinjavajuća situacija i ozbiljan problem, odnosno izazovno pitanje ako znamo da se u svetu već krajem 2019 očekuje masovna primena tehnologije 5G, koja uz IoT otvara neslućene moguićnosti. I opet se treba vratiti na potrebno znanje menadžmenta poslovnih subjekata.  

U svemu tome naša zakonska regulativa ozbiljno kasni. Ona još nije rešila bitna pitanja koja se, na primer, tiču primene standarda XBRL, koji je počeo sa aktivnom primenom pre 20 godina. Standard XBRL je u međuvremenu izašao iz finansijske sfere i primenjuje se i u zdravstu u okviruu standada HL7. Pored toga, tu je potreba da se zakonski reguliše pitanje primene kriptografije, posebno imajući u vidu da je EU formirala posebnu radnu grupu koja se bavi distribuiranom knjigom (distributed ledger) uz primenu lanaca blokova (blockchains). Da bi uhvatili korak sa svetom bilo bi korisno pratiti događanja u svetu i blagovremeno to anticipirati u naša zakonska rešenja. Isto tako je posebno bitno precizirati zakonske uslove primene cloud computinga, kad na primer server cloud evidencije nužno mora da bude u zemlji, zbog potrebe dostupnosti poreskim i drugim zakonskim i inspekcijskim organima, jer takav način rada u svetu uzima sve više maha. Takav način rada je potrebno hitno ozvaničiti, jer je to pojam, odnosno tehnologija koja se koristi od 1977 godine. Po pravilu se na to nadovezuju veliki poslovni ekosistemi i superplatforme koje deluju na farmi poslovnih servera.   

Udruženje e-Razvoj obuhvata mnoge softverske organizacije koje bi pod patronatom udruženja mogle da organizuju niz edukativnih seminara, (predavanja) po većim gradovima Srbije za menadžment poslovnih organizacija, jer samo podizanjem njihove digitalne pismenosti možemo stvoriti preduslove za proširenje tržišta za sofisticirana softverska rešenja. To neće biti lak posao, jer nismo kao narod stvorili naviku i ne osećamo potrebu za procesom kontinuirane eduklacije. Kod nas je uobičajeno da se sve radi po osećaju, skloni smo inprovizaciji i ad hok rešenjima, svi misle da sve znaju, tako da imamo 7.000.000 fudbalskih i košarkaših selektora, pa uslovno rečeno i isto toliko menadžera poslovnih organizacija.

Istovremeno, digitalna tranzicija je ozbiljan proces koji zahteva digitalnu pismenost koja se ogleda kroz tri preduslova, stvaranje digitalnog tacit znanja, primenu standarda i poštovanje procedura.

I završio bih poznatom sentencijom; “Sve se deobom smanjuje, samo se znanje povećava”.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Data centri i novo doba Edge Computing

Autor članka: Srđan Milosavljević, član Udruženja e-Razvoj

Svedoci smo stalnog  rasta interneta i sa posebnom pažnjom usvajamo pojmove kao što je Internet of Things (IoT). Obim digitalnog saobraćaja povećava se velikom brzinom i sve je veće korišćenje programa zasnovanih na tzv. cloud-based aplikacijama i to su ključni tehnološki trendovi koji menjaju  sadržaj podataka data centara.

Da bi se zadovoljile ove potrebe povećava se  računarska snaga i skladištenje podataka postavljanjem na „ivicu „ mreže kako bi se smanjilo vreme transporta podataka i povećala dostupnost.  Edge computing donosi intenzivnu sadržinu podataka kao i aplikacije osetljive na kašnjenje bliže korisniku ili izvoru podataka.

Primena Cloud tehnologije dovodi sve više i više preduzeća u hibridne data centre bazirane na Cloud-u i Edge-u. Edge neizostavno utiče na smanjenje u fizičkoj veličini hibridnog data centra, međutim oprema u njemu postaje još kritičnija. To je zato što:

•  Sve je više aplikacija koje rade na Cloud-u pa je povezivanje sa Cloud-om ključno za nastavak poslovanja.

  Postoji rastući zahtev korisnika kojima je neophodan “always on” pristup i ne mogu tolerisati prekid u radu.

Nažalost, većina data centara lošeg su dizajna, što dovodi do skupog vremena zastoja. Sistematski pristup evaluaciji raspoloživosti svih centara podataka u hibridnom okruženju je neophodan kako bi se osigurale investicije i obezbedio najveći povraćaj ulaganja.

Prefabrikovani mikro data centri su jednostavan način da se obezbedi sigurno, visoko dostupno okruženje na Edge-u. Svojim dizajnom i konstukcijom mikro data centri obezbeđuju sve potrebno: kao što su redundantni UPS-ovi, bezbedno organizovani rack-ovi, pravilno upravljanje kablovima, kontrolisana i upravljiva klimatizacija i protok vazduha, daljinski nadzor i povezivanje dvostruke mreže osiguravaju da sajtovi sa najvećim kritičnostima mogu postići dostupnost koja im je potrebna.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Digitalna transformacija Srbije – Imamao li pravo na neuspeh?

Autor članka: Prof. dr Marijana Vidas Bubanja, predsednica Skupštine Udruženja e-Razvoj

Još je autor Don Tapskot u svojoj knjizi “The Digital Economy: Promise and Peril in the Age of Networked Intelligence“ iz 1996. godine govorio o dobu mrežne inteligencije (“Age of Networked Intelligence”) gde se ne radi samo o “povezivanju tehnologije … pametnih mašina … već i o povezivanju ljudi putem tehnologije” što “znači kombinovanje inteligencije, znanja i kreativnosti za prodore u kreiranju bogatstva i u socijalnom razvoju”. U toj svojoj tvrdnji Tapskot objašnjava odnos između nove ekonomije, poslovanja i nove tehnologije, kako oni omogućavaju jedni druge i kako se suština moći digitalnih tehnologija nalazi upravo u mogućnosti da uspešno poslujemo i kvalitetnije živimo.

Novi tehnološki prodori i veća zrelost digitalnih tehnologija uslovila je i drugačije sagledavanje procesa digitalizacije privrede i društva. Tako na primer, agencija Deloite u članku „What is Digital Economy?“ konstatuje da digitalna ekonomija danas predstavlja “… ekonomske aktivnosti koje su rezultat milijardi svakodnevnih onlajn konekcija između ljudi, kompanija, uređaja, podataka i procesa. Osnova digitalne ekonomije je hiperkonektivnost što znači rastuća međupovezanost ljudi, organizacija i mašina koju omogućava Internet, mobilne tehnologije i internet stvari (IoT)”.

Dok su u 90-tim godinama ekonomske promene uglavnom bile vezane za pojavu Interneta koji ostaje osnova rasta digitalne ekonomije, u 2000-tim i 2010-tim godinama pojava novih ICT je dalje podstakla digitalizaciju poslovanja i širenje i dinamiku ekonomkih promena. Ove tehnološke inovacije uključuju ugrađivanje i povezivanje senzora u sve veći broj uređaja i objekata (Internet stvari); pojavu novih uređaja koje primenjuju krajnji korisnici (mobilni telefoni, pametni telefoni, tablet urađaji, notebook računari, laptop računari, 3D printeri); nove digitalne modele (oblak računarstvo, digitalne platforme, digitalni servisi); rastuću industriju korićenja podataka širenjem tehnologije velikih podataka (Big Data), data analitike, na algoritmima zasnovanog odlučivanja (algoritmic decision makeing); i primenu novih tehnologija automatizacije i robotike.

Uspešna digitalizacija zato nije samo “dodatak” postojećim poslovima, već podrazumeva promenu procesa, organizacione strukture, kadrova, ukupne kulture. Poslovni ekosistem menja se iz temelja. Skraćenjem inovacionih ciklusa tempo disruptivnih promena postaje izuzetno brz. Potrebe za promenom poslovnih modela i porocesa bitno se skraćuju na samo 3-4 godine, što privredne subjekte stavlja pred složene izazove. Lideri takvih promena moraju imati višestruke sposobnosti, znanja i know-how.

Srbija je prepoznala da je tranzicija u informaciono društvo i digitalnu ekonomiju širokom upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija i pametnih industrija ključna za dalji ekonomski razvoj. Takođe, u poslednjoj dekadi Srbija je značajno napredovala u smislu razvoja i infrastrukure za primenu digitalnih tehnologija i same njihove implementacije, ali su određene nejednakosti još uvek prisutne bilo da se posmatra relacija prema rezvijenim zemljama, Evropi, zemljama regiona, ili da se prate razlike u okviru domaće privrede između pojedinih industrijskih grana, preduzeća, ili regiona.

Analiza IKT infrastrukture u poslovnom sektoru privrede Srbije pokazuje da je u 2017. godini 99,7% preduzeća u Srbiji koristilo računar i imalo pristup Internetu, a 80,4% imalo VEB sajt, što je u rangu EU. Međutim, kada se analiziraju indikatori implementacije digitalnih konekcija za realizaciju privrednih aktivnosti (e-trgovinske transakcije) ili društvenih usluga (korišćenje servisa e-uprave), zaostatak Srbije postaje evidentniji. Tokom 2017. godine 41,4% preduzeća naručivalo proizvode/usluge onlajn, a svega 23,8% preduzeća je primalo porudžbine (izuzev imejl-porudžbina) putem Interneta. Domaća preduzeća tek počinju da koriste prednosti servisa koncepta VEB 2.0, tako da 28,6% preduzeća koristi neku od društvenih mreža za potrebe svog poslovanja. Domaća preduzeća zaostaju i kada je u pitanju menadžment u lancu snabdevanja jer nizak procenat preduzeća koristi ERP i CRM softvere (11,8% i 22% respektivno). Usluge klaud (cloud) servisa putem Interneta plaća u 2017. godini samo 9,3% preduzeća.

Zaključak koji nedvosmisleno sledi jeste da Srbija postojeću osnovu za intenzivnu digitalizaciju svoje privrede ne koristi na adekvatan način, i da to radi nedovoljno brzo u odnosu na svoje konkurente. Srbija se zapravo našla u tzv. „novom digitalnom jazu“ koji pokazuje da zemlja nema dovoljno sposobnosti i kapaciteta da ostvari pravi uticaj od primenjene ICT za transformaciju svoje ekonomije i društva, ostvarivanje održivog razvoja i unapređenje poslovanja domaćih preduzeća. Prioritetne akcije zato moraju biti preduzete upravo u ovom smeru.

Podlogu moramo tražiti u nastojanju da oblikujemo novi prostor saradnje unutar domaćeg privredng sistema u kome će postojati stalan rad na unapređenju osnove za razvoj digitalne ekonomije i društva u sve svoje tri bitne komponente: 1) TEHNOLOŠKOJ koja se bavi daljim razvojem i unapređenjem kvaliteta postojeće fizičke infrastrukture, 2) KAPITALNOJ koja obezbeđuje finansiranje aktivnosti i bavi se raspoloživišću potrebnog kapitala i 3) REGULTORNOJ koja stvara pravnu infarstrukturu za novi poslovni ambijent.

Za ostvarivanje digitalne ekonomije je neophodno znanje. Raspoloživost infrastrukture ili tehnoloških rešenja ne daje očekivane rezultate ako nije iskorištena na pravi način. Ciljevi srpske ekonomije zato moraju visoko rangirati pitanje znanja, obrazovanja, nauke i informatičke pismenosti. Potrebno je kreirati znanja u različitim društvenim kategorijama od mladih, preko onih radno sposobnih, do onih koji aktivno učestvuju u digitalnoj ekonomiji, ali ne kao kreatori vrednosti, već kao mentori, savetnici ili prosto korisnici.

Upravljanje znanjem i podela znanja igraju ključnu ulogu u definisanju kapaciteta nacionalne ekonomije da identifikuju adekvatan odgovor na nove tehnološke izazove i pomake. Znanje kao faktor koji obuhvata neophodnu infrastrukturu koja omogućava digitalnu transformaciju putem otkrivanja, razumevanja i učenja o novim tehnologijama, obuhvata sledeće podfaktore:

1) talente koji predstavljaju obrazovanu radnu snagu koja poseduje sposobnosti za realizaciju procesa digitalizacije;

2) rapoloživost talenata uslovljenu sistemom edukacije i treninga (obrazovanje);

3) naučnu koncentraciju koja ukazuje na značaj ulaganja u istraživanje i razvoj i proizvodnju znanja koji su neohodni u novoj digitalnoj ekonomiji.

Ovako složeni zadaci mogu biti spovedeni samo kroz saradnju i zajedničko delovanje svih učesnika procesa koji uključuju državu, privredni sektor, akademiju, naučni sektor, do samih korisnika koji se sada interaktivno mogu uključiti i svojim stavovima i idejama doprineti uspešnijoj realizaciji zadataka. Formiranje ukupnog ambijenta koji će podržati digitalizaciju u najvećoj meri je u nadležnosti države, od donošenja pravne regulative i normi, do definisanja tehničkih standarda ili digitalnih modela rada i poslovanja. Međutim, onaj najdinamičniji i proaktivni element svakako je vezan za preduzeća koja će kroz međusobnu saradnju, razmenu znanja i iskustva doprinetu realizaciji procesa digitalne transformacije domaće privrede.

Upravo u ovom segmentu Udruženje e-Razvoj nalazi svrsishodnost i opravdanost svog delovanja i svojih aktivnosti. Okupljajući stručnjake različitih profila (informatika, ekonomija, pravo, menadžment) omogućavajući im poslovnu saradnju i otvarajući puteve za razmenu znanja, ideja i iskustva Udruženje predstavlja platformu koja kreira dodatnu vrednost kako za svoje članove, tako i za domaću privredu i društvo u celini. Sa ambicijom da postane pokretač razvoja i otvori svojim članovima prostor za dalje eksperimentisanje, saradnju i učenje sa svojim okruženjem e-Razvoj zapravo radi na:

a) Podizanju svesti i spremnosti na svim nivoima od pojedinca, preduzeća, do države da se suoče sa potrebom digitalizacije – izazovima, rizicima i efektima koje ona donosi,

b) Pokretanju vlastitog procesa transformacije i promena kako bi se prilagodili novom poslovnom i društvenom digitalnom ambijentu i živeli i radili kvalitetnije i bolje.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Bezbednosni izazovi digitalnih komunikacija

Autor članka: Ivan Mladenović, član UO Udruženja e-Razvoj

Razvoj Interneta označio je prelazak s analognog na digitalni sistem komunikacije. Samim tim, način na koji funkcionišu korporativni sistemi poprimio je elektronski oblik, te su nam sada dostupne opcije, kao što su e-mejl, e-uprava, e-zdravstvo, e-porezi i druge. To su sve digitalni servisi koji imaju za cilj da olakšaju naše živote, ali i da uvedu veću efikasnost u savremeno poslovanje.

Ovo znači da sve što nam je sada potrebno za sprovođenje većine poslovnih aktivnosti jesu uređaji poput pametnih telefona, tableta, laptopova ili kompjutera i pristup Internetu. Štaviše, prefiks „e“ podrazumeva smanjenu administraciju, detaljnije i preciznije izveštaje i jednostavnije i preglednije poslovanje. Nažalost, novom načinu poslovanja, prilagodio se, osim kompanija, i kriminalni milje, takozvani hakeri, koji umesto tradicionalnog oružja koriste kompjuter, programersko znanje i vrhunsko poznavanje informacionih sistema. Posledice su konstantni upadi u mreže kompanija i krađa korporativnih podataka, čija vrednost je, usled ovakvog razvoja događaja, skočila nebu pod oblake.

Oni se ne šale

Za sve koji se pitaju o motivima digitalnih prestupnika, njihov cilj nije zabava, već beskrupulozna eksploatacija korporativnih podataka radi ostvarivanja finansijske koristi. Načini za zaradu u oblasti sajber kriminala su višestruki, najviše zbog činjenice da zaposleni u kompanijama predstavljaju najslabije karike u lancu zaštite podataka, čega su hakeri savršeno svesni.

Kako zbog nedovoljne informisanosti, tako i zbog, u pojedinim slučajevima, malicioznih namera, zaposleni otvaraju prostor za hakersko delovanje skidanjem i otvaranjem sumnjivog sadržaja. Ovakve poklone hakeri oberučke prihvataju i koriste za upade u informacione sisteme kompanija, stičući na taj način pristup najpoverljivijim korporativnim podacima i preuzimajući kontrolu nad uređajima u mreži. Nakon toga, oni mogu da biraju da li će da iskoriste svoju poziciju za skidanje novca s kompanijskog računa, prodaju informacija od značaja konkurenciji ili pak ucenu menadžmenta.

Zabrinjavajuća statistika

Ako imate bilo kakve sumnje u isplativost hakerskh aktivnosti, rezultati najnovijih globalnih istraživanja, u koja je uključena i Srbija, a koje prati Clico, kao kompanija specijalizovana za oblasti zaštite podataka, umreževanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, pokazuju da je vrednost godišnje štete, prouzrokovane sajber napadima, dostigla 100 milijardi dolara!

Ni ostale statistike nisu ohrabrujuće:

1. Na svakih 39 sekundi dogodi se po jedan hakerski napad;

2. Preko 90% upada u informacione sisteme odigrava se u vladinim sektorima i maloprodajnoj i tehnološkoj industriji;

3. 43% sajber napada pogađa male kompanije – 64% pretrpelo je napade preko veb aplikacija, 62% suočilo se s posledicama fišinga i socijalnog inženjeringa, 59% susrelo se s malverom i botnetom, 51% iskusio je DDoS napade;

4. Usled rastućeg trenda povezivanja poslovnih infrastruktura, vrednost prosečne štete, koja nastaje upadom u informacione sisteme, 2020. godine, prevazići će cifru od 150 miliona dolara;

5. Počevši od 2013. godine, kao posledica upada u informacione sisteme, blizu 4.000 zapisa biva ukradeno svakoga dana, 158.727 svakoga sata, 2.645 svakoga minuta i 44 svake sekunde;

6. U jednom trenutku, preko 75% zdravstvene industrije bilo je zaraženo malverom;

7. Krajem 2016. godine, broj DDoS napada povećao se za 140%;

8. Cybersecurity Ventures, kompanija koja sprovodi istraživanja i priprema izveštaje na temu sajber kriminala, procenjuje da će troškovi zaštite podataka nastaviti da rastu, te da će dostići cifru od jednog biliona dolara u periodu između 2017. i 2021. godine;

9. Potreba za stručnjacima za sajber bezbednost nastaviće da otvara nove radne pozicije u IT sektoru – procena je da će se samo u Americi broj nepopunjenih radnih mesta za navedeni profil, do 2019. godine, popeti na 1.5 milion;

10. Internet of Things nastavlja da nosi sa sobom, kako mogućnost olakšane razmene podataka, tako i povećan rizik od sajber napada – očekuje se da će se broj povezanih uređaja, do 2020. godine, kretati između 50 i 200 milijardi;

11. Svega 38% organizacija, na globalnom nivou, tvrdi da je adekvatno pripremljeno za sofisticirane sajber napade.

Manji ne znači i sigurniji

Većina vlasnika manjih kompanija mišljenja je da su isključivo velike kompanije mete hakerskog delovanja. Upravo zbog takvog rezonovanja, hakeri su preusmerili arsenal svojih veština na njihovo poslovanje. Zahvaljujući prostoru za hakerske aktivnosti, koji manje kompanije ostavljaju nepreduzimanjem adekvatnih ili nikakvih mera zaštite, broj upada u njihove korporativne mreže drastično se povećava iz godine u godinu. U prilog tome govore i rezultati analize kompanije Clico, najvećeg specijaizvanog distributera mrežnih i sigurnosnih sistema na istočnoevropskom tržištu, koji pokazuju da skoro 50% hakerskih napada pogađa manje kompanije!

Rezultat? Desetine i stotine hiljada evra pričinjene štete po kompaniji! Ako se pitate kako je moguće da su hakerima interesantnije kompanije s manjim obimom posla od multinacionalnih giganata, čiji godišnji promet se meri u milijardama evra, logika je jednostavna. Zašto bi se mučili oko informacionih sistema velikih kompanija, s visokim nivoom zaštite, kada su im ostavljena širom otvorena vrata informacionih sistema manjih kompanija?

Dobro, to je logika. Ali kakva je računica? Još prostija: oštetite svaku od, npr. 10 manjih kompanija, za 50.000 evra i završite bogatiji za pola miliona evra! Nije loše za nekoliko dana ili nedelja posla, zar ne? Dakle, ono što treba da se zapitate, pre nego što donesete odluku o tome da li ćete preduzeti korake u pravcu zaštite poslovanja svoje kompanije, jeste da li ona može da preživi eventualnu štetu u navedenom ili i mnogo većem iznosu. Mnogi se sada verovatno pitaju kako to da nemaju priliku da češće slušaju ili čitaju o hakerskim napadima na manje kompanije u medijima. Razlog je taj što oni ne privlače toliku količinu senzacionalizma kao napadi na gigantske, multinacionalne kompanije.

Razmislite … Hakerski napad koji ošteti veliku farmaceutsku ili tehnološku kompaniju, s kancelarijama širom sveta, zahvaljujući njenom globalnom uticaju, momentalno postaje međunarodna vest. Nasuprot tome, omanja kompanija, koja posluje na lokalnom nivou, ne predstavlja toliku atrakciju za medije, što zbog ograničenog uticaja, što zbog manje vrednosti potencijalnog gubitka. Ipak, budite sigurni da će taj „manji“ gubitak pre biti poguban za vas, kao vlasnika manje kompanije, nego znatno veći gubitak za ogromne korporacije, kojima i sume od po nekoliko miliona evra predstavljaju „siću“. I dalje ne verujete? Zapitajte se onda da li bi teže pao gubitak u vrednosti od 2 miliona evra Google-u ili vašoj kompaniji gubitak u vrednosti od 200.000 evra.

Srbija na mapi sajber bezbednosti

Obezbeđeni informacioni sistemi ne odvraćaju samo hakere od potencijalnih pokušaja napada, već čine i korporativne mreže odličnim platformama za podršku nadolazećim tehnologijama koje povećavaju efikasnost i smanjuju troškove poslovanja. Ipak, ono što i dalje predstavlja prepreku na putu ka podizanju svesti kompanija u Srbiji i regionu o neophodnosti preduzimanja odgovarajućih bezbednosnih IT mera jesu nedovoljna informisanost i nepotpuno razumevanje sajber kriminala.

Samim tim, prvi korak ka bezbednijem informacionom okruženju jeste edukacija zaposlenih. Stoga kompanija Clico, kao zastupnik najistaknutijih svetskih proizvođača bezbedonosnih IT rešenja, kao što su HPE Aruba, Arista Networks, Juniper Networks, Forcepoint, Thales, Rubrik, Ucopia, SonicWall, Tufin, Rapid7, A10 Networks, Linkify, Pulse Secure, Mobile Iron i Imperva, redovno organizuje radionice i predavanja kako bi ukazala na potencijalne opasnosti kojima smo svi izloženi.

Jedan od najoriginalnijih i najpraktičnijih metoda kompanije Clico za određivanje nivoa „borbene gotovosti“ kompanija, kada je u pitanju sajber bezbednost, jeste sprovođenje testiranja unutar samih kompanija. Tokom testiranja, menadžment i zaposleni bivaju izloženi različitim „mamcima“, nakon čega se, na osnovu njihovih reakcija, utvrđuju ranjivosti sistema, a zatim, u skladu s navedenim reakcijama, preduzimaju odgovarajuće mere zaštite. 

Nakon edukacije, najvažnija je preventiva u vidu sajber zaštite, nešto na čemu svaka savremena kompanija treba da bazira svoje poslovanje. Nažalost, mnoge kompanije rukovode se nerealnim i krajnje rizičnim zakonom verovatnoće u vidu stava „Neće baš nas od svih“, što neretko ima za posledicu privremen, pa čak i permanentan prestanak rada. Ovakav pasivan pristup posledica je i nedovoljnog poznavanja same tematike, kako od strane poslodavaca, tako i od strane zaposlenih. Upravo zbog toga, eksperti za sajber bezbednost kompanije Clico pružaju besplatne konsultantske usluge i savete u vezi s oblastima zaštite podataka, umrežavanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, a sve s ciljem pronalaženja najefikasnijih bezbednosnih IT rešenja, kojima će kompanije zaštititi i sebe i svoje zaposlene od hakerskih napada.

Da li je vaša kompaija bezbedna?

Nakon što su pojedine domaće kompanije pretrpele, kao posledica hakerskih napada, gubitke u vrednosti od po nekoliko desetina, pa čak i stotina hiljada evra, postali smo svedoci prepoznavanja potrebe od strane privatnog i državnog sektora za preduzimanjem mera digitalne zaštite. Ovo je logičan razvoj događaja, jer posledice ignorisanja sve učestalijih sajber pretnji, kao što smo imali priliku da vidimo, čitajući statistiku, mogu biti više nego ozbiljne.

U nameri da omogući kompanijama izbor najefikasnijih alata za zaštitu podataka, kompanija Clico objedinila je najsavremenije bezbednosne tehnologije, kao što su NGFW, Web/Email Security, DLP, UEBA, Networking, Data Center, WiFi, Vulnerability Management i Penetration Testing, SIEM, Policy Security Orchestration, Next-Gen Backup, Mobile Device Management, SDN, WAF i Database Encryption. Štaviše, pokrenuli smo i svoj Competence Center, sačinjen od vrhunskih bezbednosnih inženjera, koji omogućava kompanijama da saznaju sve o zaštiti podataka, umrežavanju sistema i njihovom upravljanju, kako o aktuelnim pretnjama, tako i o dostupnim rešenjima.  

Želja nam je da svakoj kompaniji obezbedimo najoptimalnije bezbednosne uslove za sprovođenje svakodnevnih poslovnih aktivnosti.

Šta nas čeka?

Imajući u vidu da su napori, kako kompanija za izradu bezbednosnih IT rešenja, tako i sajber kriminalaca, usmereni ka ostvarivanju tehnološke prednosti, budućnost će nam doneti konstantnu trku u „naoružanju“. Samim tim, one kompanije koje budu posvetile vreme edukaciji zaposlenih i koje budu primenjivale najsavremenija bezbedonosna rešenja biće znatno zaštićenije od upada nepozvanih „gostiju“ u korporativne mreže.

Upravo zbog toga, fokus kompanije Clico, u narednom periodu, biće na edukaciji tržišta kompletne jadranske regije i partnerskom odnosu s kompanijama koje moraju da se uhvate u koštac sa specifičnim i kompleksnim bezbednosnim rešenjima kako bi nesmetano nastavile svoje poslovanje.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj