Get Adobe Flash player

Author Archive

Program podrške saradnje između privatnih preduzeća i javnih naučnoistraživačkih organizacije u oblasti inovacija

Još oko mesec dana preostaje malim privrednicima koji sarađuju sa javnim naučnoistraživačkim organizacijama da se prijave za učešće u Programu saradnje nauke i privrede koji sprovodi Fond za inovacionu delatnost.

Cilj Programa je da se kroz zajedničke razvojne projekte stvore inovativni proizvodi, usluge i tehnologije sa tržišnom primenom.

Program finansiraju Evropska unija, sa 2,4 miliona evra, i Republika Srbija, sa 1 milion evra.

Za učešće u Programu mogu konkurisati konzorcijumi koji se sastoje od najmanje jednog mikro, malog ili srednjeg privatnog preduzeća osnovanog u Srbiji, i najmanje jedne registrovane javne naučno-istraživačke organizacije iz Srbije. Konzorcijum može imati najviše pet članica.

U okviru ovog programa, Fond će obezbediti bespovratna sredstva u iznosu do 300 000 evra po projektu, po principu sufinansiranja. Projekti mogu trajati od 12 do 24 meseca, a Fond pokriva najviše 70% ukupno dozvoljenih projektnih troškova. Obavezno sufinansiranje od strane korisnika iznosi najmanje 30% ukupnog budžeta projekta i mora se obezbediti u novcu, u kvartalnim ratama.

Na sajtu Fonda možete pogledati Priručnik o programu, najčešća pitanja i odgovore kao i kontakt podatke Fonda.

Rok za prijavu za ovaj Program ističe 23. septembra 2016. u 17h.

Izvor: Mojafirma.rs

Održana 6. konferencija Udruženja e-Razvoj

Sve za AGILAN RAZVOJ SOFTVERA na jednom mestu

AGILE-SERBIA, osnovan od strane Puzzle Software kompanije, nastao je u cilju odgovora na sve izazove kompanija na putu da postanu zaista agilne u razvoju softvera. Koučing, treninzi, radionice, skupovi i svi dogadjaji koji su sastavni deo www.agile-serbia.rs postoje da bi se jednostavnije, brže i sa višim rezultatima implementirao najpre Scrum, a zatim i druge agilne metodologije razvoja.

Šta omogućava WWW.AGILE-SERBIA.RS ?

Pružajući godinama regionalnom tržištu mogućnost zvanične Scrum edukacije i sertifikacije pod okriljem Scrum Alliance, Puzzle Software je uvideo da srpskom tržištu nedostaje “edukativni centar” koji će na jednom mestu da objedini AGILE edukaciju i implementaciju. Kompanijama koje su odlučile da postanu zaista agilne u svojim razvojnim procesima, potrebno je olakšati proces usvajanja agilnih metodologija, prvenstveno Scrum-a kao najzasupljenije, i ukazati na jednostavne načine za prevazilaženje svih izazova na tom putu. Oni su manje ili više vezani za određenu fazu životnog ciklusa razvoja proizvoda, za komunikaciju u timu, otpor ka promenama, strah od transparentnosti i slično.
Ukratko, Agile Serbia omogućava:

 

Novinu na srpskom tržištu, koju Agile Serbia donosi, zapravo predstavljaju specijalizovani treninzi posvećeni pojedinim problemima sa kojima se timovi u kompanijama susreću prilikom usvajanja Scrum-a ili miksa agilnih metodologija razvoja softvera.
Kompanijama, kao i pojedincima, je obezbeđena dodatna edukacija kroz treninge koji detaljno obrađuju pojedine faze agilnog razvoja i ukazuju na primenu principa, tehnika i najboljih praksi na kojima se agilan pristup temelji. 

Ukoliko se kompanije ipak odlučuju za internu edukaciju zaposlenih, putem Agile Serbia, na raspolaganju su im usluge eksperata (kouča) u ovoj oblasti. Agile Coaches su dokazani eksperti u implementaciji agilnih metodologija u realnom poslovnom okruženju kroz razne projekte i kompanije koje su se suočile sa anti-agile ponašanjima u svojim timovima. Na osnovu znanja iz teorije i iskustva iz prakse, zadatak kouča jeste da uoči snage i slabosti timova, te da radi na adaptaciji i poboljšanju postojećeg funkcionisanja ka agilnim postulatima i praksama koji i jesu krajnji cilj.

Osim toga, Agile Serbia omogućava i manje formalno upoznavanje sa najboljim praksama agilnog razvoja kroz razne vidove okupljanja. Od kraja 2014. godine organizovano je nekoliko besplatnih radionica sa ciljem detaljnije razrade tema vezanih za implementaciju Scrum-a. Organizovanje radionica vodjenih sertifikovanim Scrum trenerima i neformalnih okupljanja moderiranih od strane Agile Coach-a će se nastaviti i u budućnosti. Formirana Scrum zajednica u Srbiji je takodje odlično mesto za razmenu znanja i iskustava stečenih tokom implementacije agilnih metodologija u sopstvenom poslovnom okruzenju. 

Zavisno od Vašeg profesionalnog usmerenja i okruženja u kom radite, Agile Serbia je tu da obezbedi kvalitetnu edukaciju kada je u pitanju implementacija Scrum i drugih agilnih metodologija razvoja softvera. Proverite o čemu se radi i odaberite trening koji najviše odgovara Vašem profesionalnom profilu ili kompaniji – SCRUM EXTENDED EDUCATION. Postanite deo “agilne populacije” u Srbiji, diskutujte o izazovima sa kojima se susrećete, pitajte eksperte za podršku i lakši način prevazilaženja istih, razmenite iskustvo sa kolegama koji su u istoj situaciji ili su na korak ispred. Ukoliko Vam online zajednica više odgovara, priključite se grupi SCRUM – primena, edukacija i sertifikacija, te “iz fotelje” pronađite informacije i odgovore na pitanja vezana za Scrum i Agile edukaciju i implementaciju.

Izvor: IT konekt

Poziv na promociju knjige: SRPSKI STARI VEK

 
KONTAKT INFORMACIJE:
www.vandalija.co.rs

Doc. dr Igor Franc, član Udruženja e-Razvoj – O informacionoj bezbednosti

Programski jezici koji će biti aktuelni u 2016. godini

Nikada potražnja za jednim zanimanjem nije bila tako velika kao što je potražnja za programerima danas. U toku ove godine najviše se na tržištu povećao broj poslova za Java programere, PHP programere, kao i web dizajnere.

Kakvo je stanje na tržištu IT-ja u Srbiji pokazuje istraživanje nedavno sprovedeno među IT zajednicama u našoj zemlji. Ispitano je 1600 programera, a podaci su pokazali da je njihova prosečna plata nešto preko 1200 EUR.

Zbog ovako dobrih uslova za rad, sve više njih želi da stekne IT znanja i dobije posao u IT industriji, o čemu svedoči i veliko   interesovanje za edukaciju u IT-ju.

Oni koji žele da grade svoju karijeru u IT industriji često sebi postavljaju pitanje za koji programski jezik se odlučiti, koji je najlakše naučiti, u kojem je najbolje raditi, koji donosi najveću zaradu i sl.

Ovo su neki od programskih jezika koji će biti aktuelni u 2016. godini:

Java – najtraženiji programeri na tržištu

Java je mejnstrim u svetu programiranja, a to znači da njen jezik nije previše kompleksan.

Sa druge strane, Java je uz C ++ i C# jezik koji se najčešće koristi na korporativnom nivou, što znači i siguran posao za sve Java programere. Ovladati Javom, znači ovladati principima objektno orijentisanog programiranja, a to znači naučiti teži deo PHP-a, Python-a, Perl-a, C#-a. Takođe, veliko interesovanje za Javu rezultat je i sve unosnije niše izrade aplikacija za Android, za koje se koristi upravo ovaj programski jezik.

PHP – programeri koji vladaju carstvom weba

Ako želite da naučite programski jezik koji će vam omogućiti da radite sve što poželiite sa web sajtovima, onda je PHP pravi izbor. Naravno, PHP je najbolji izbor ako želite da pravite sajtove u WordPressu, ali i na drugim platformama. O dominantnosti ovog programskog   jezika na webu govori činjenica da je i sam Facebook napravljen u PHP-u, kao   i Wikipedia, Yahoo, Tumblr i mnogi drugi.

Python – jednostavna sintaksa za mnogo dobrog koda

Python je jezik koji se često javlja kao odgovor na pitanje sa kojim programskim jezikom početnici mogu najlakše „uskočiti” u svet programiranja. Smatra se pogodnim za jednostavan rad sa skriptama, što omogućava programerima da ispišu velike količine   čitljivog koda za kratko vreme. Zahvaljujući velikoj fleksibilnosti i multifunkcionalnosti, Python će biti jedan od najrasprostranjenijih programskih jezika u 2016.

C, C++, C# – od osnova do sofisticiranih finesa

C programske jezike mnogi programeri smatraju bazičnim, koliko i učenje anatomije za bavljenje medicinom. Kao jezici orijentisani ka   hardveru, koriste se i u programiranju operativnih sistema, a programeri kroz C ovladavaju osnovnim principima funkcionisanja računara, memorije, sistema, hardvera, bazičnim stvarima u IT-ju, sa kojima nemaju dodira kroz druge programske jezike.

Kao što kaže Karter Pejdž, IT menadžer Gugla, programeri moraju poznavati C programske jezike kao što i vozači Formule 1 treba da poznaju rad mašine bolida. Nakon toga sve ide mnogo lakše.

JavaScript – brzo, lako i interaktivno

Sa JavaScriptom je jednostavno započeti bavljenje programiranjem jer ne zahteva dodatna oruđa, instaliran je u web pretraživačima, nema fatalnih grešaka koje se ne mogu ispraviti, kod se lako menja, a   rezultate vidite odmah. Za nekoga ko želi da proveri da li je programiranje profesija za njega, JavaScript bi mogao da bude najbolji izbor, a uz   poznavanje HTML-a i CSS-a moći ćete da postižete i odlične rezultate u interaktivnom front end developmentu.

Ruby – velika produktivnost za najkraće vreme

Sam podatak da je Ruby stvoren sa idejom da bude lak za čitanje i kodiranje što većem broju ljudi, govori da je on istovremeno i jednostavan   za učenje, što ne znači da su njegove moći manje od moći ostalih programskih jezika. Zapravo, Ruby je idealna kombinacija objektno orijentisanog jezika velike fleksibilnosti i jednostavne sintakse i vokabulara.

Za koji god programski jezik da se odlučite, nećete pogrešiti. U 2016. godini programeri će ponovo biti najtraženija i najplaćenija profesija, a najbolji deo u svemu tome je da sve zavisi samo od vas. U kojem programskom jeziku se usavršavati, na koji način svoje znanje unovčiti, raditi samostalno ili za nekog   poslodavca su izbori koje može da pravi svako ko danas radi u IT industriji.

Izvor: Blic

Spisak sajtova na kojima možete naći posao kao freelancer

Bilo da tražite način kako da platite račune, nove prilike za profesionalni razvoj ili naprosto volite slobodu koju freelancing nudi, možete se pridružiti milionima ljudi koji su otkrili koristi ovakve potrage za poslom.

Postoji mnoštvo saveta za one koji se odluče da sami započnu nešto novo, ali kada ste freelancer, dobijanje bolje plaćenog posla nije samo stvar prijavljivanja na popularne platforme. Moraćete da obezbedite jako dobar portfolio sa prethodnim poslovnim iskustvom, možda čak i da se dokažete kroz testove koji pokazuju vaše sposobnosti. Ovo je lista od petnaest najboljih sajtova gde možete naći posao kao freelancer.

  1. Upwork https://www.upwork.com

Ovaj sajt ima preko milion klijenata, i ponešto za svaki tip freelancer-a. Tu su kratkoročni i dugoročni projekti, moguć je rad po satu ili po projektu, a postoje angažmani za iskusne ili početnike. U kojoj god grupi da se nalazite Upwork verovatno ima nešto za vas.

  1. Toptal http://www.toptal.com

Ovaj sat ima drugačiji pristup od ostalih navedenih, on je za iskusne, talentovane freelancer-e. Ukoliko prođete sve provere, moći ćete da pristupite značajnim projektima sa sjajnim klijentima i fer nadmetanjem. Možete se i priključiti Toptal zajednici kako biste učestvovali na sastancima i tehnološkim skupovima.

  1. Elance https://www.elance.com

Elance će vas poštedeti neprilika koje dolaze s freelancing-om. Moći ćete da otvorite profil odmah, bez testova i provera veština, a imaćete i zaštitu plaćanja kako biste bili sigurni da ćete uvek biti plaćeni za svoj rad, kao i još mnogo toga.

  1. Freelancer www.freelancer.com

Osim što nudi milione projekata, Freelancer vam dopušta da se takmičite sa drugim freelancer-ima kako biste dokazali svoje veštine. Ako imate takmičarski duh i uvereni ste u svoju stručnost, to je sjajan način da pokažete svoje sposobnosti i privučete klijente.

  1. Craigslist http://sfbay.craigslist.org/

Iako većina ljudi vidi Craiglist kao platform za kupovinu i prodaju raznovrsnih stvari, to je zapravo sjajan izvor freelance poslova. Lako možete pretražiti lokalne ponude ako tragate za kancelarijskim poslom, ili možete istraživati ponude u različitim gradovima ako više volite da radite izdaleka.

  1. Guru http://www.guru.com/

Sajt vam dozvoljava da sa lakoćom pokažete prethodno radno iskustvo i predlaže dnevne poslove koji vam odgovraju kako ne biste propustili ni jednu dobru priliku. Guru Radna soba omogućava vam da lako upravljate svim poslovima.

  1. 99designs https://99designs.com/

Ova platforma omogućava vam da se takmičite u oblasti dizajna i obaveštava vas kada klijent izabere najboljeg. To je sjajna prilika za talentovane dizajnere da dokažu svoje veštine.

  1. Peopleperhour http://www.peopleperhour.com/

Peopleperhour usmeren je na freelancing za web projekte. Ako se bavite webom slobodno pogledajte kakve pogodnosti nudi ovaj sajt.

  1. Freelance Writing Gigs http://freelancewritinggigs.com/

Ako ste pisac, urednik, bloger, izdavač ili više toga odjednom, ovo je sjajna prilika za vas.

  1. Demand Media http://www.demandmedia.com/

Mesto za kreativne osobe poput pisaca, režisera, producenata, fotografa. Možete da stvorite jedinstven sadržaj na ovom sajtu i promovišete svoj talenat.

  1. College Recruiter https://www.collegerecruiter.com/

Ovde studenti ili sveže diplomirani mladi ljudi traže bilo koju vrstu freelance posla. Ovo može biti sjajan način da započnete karijeru.

  1. GetACoder http://www.getacoder.com/

Na ovom mestu su pisci, dizajneri i programeri. Možete da birate među mnoštvom projekata.

  1. iFreelance http://www.ifreelance.com/

Osim što okuplja pisce i urednike, tu se mogu naći i freelance prodavci. Ovaj sajt vam dozvoljava da zadržite celokupnu zaradu što nije slučaj sa ostalima.

  1. Project4hire https://www.project4hire.com/

Sajt ima na stotine kategorija, pa sa lakoćom možete naći posao koji vam odgovara. Odličan je za ljude koji se bave šifrovanjem, konsultante, dizajnere i druge.

  1. SimplyHired http://www.simplyhired.com/

Ovo je odlično mesto za sve freelancer-e, od prodavača do građevinskih radnika, jer je šireg opsega od ostalih sajtova. Postoji i blog sa savetima za zapošljavanje, imenik kompanija ali i pretraga po lokaciji.

Ako ste programmer, dizajner, student, ili nešto između, sigurno postoji freelance platforma za vas. Pogledajte predloge iznad, i pronađite neki koji vam odgovara!

Izvor: http://www.entrepreneur.com/article/245953

Regionalna konferencija o trendovima u telekomunikacijama i medijima – DIGITAL 2015

Raspisan konkurs za evropske projekte saradnje Kreativna Evropa za razdoblje 2014–2020 – Potprogram Kultura

KREATIVNA EUROPA (2014. – 2020.) 

Potprogram Kultura

 Poziv za podnošenje prijedloga:

 EACEA 29/2015: Podrška za evropske projekte saradnje

  1. Prioriteti potprograma Kultura

U skladu s Uredbom o uspostavljanju programa Kreativna Europa prioriteti su sledeći:

  • promovisanje transnacionalne mobilnosti umetnika i profesionalaca u cilju omogućivanja njihove međunarodne saradnje i internacionalizacije njihovih karijera i delatnosti u Evropskoj uniji i šire, kad god je moguće na temelju dugoročnih strategija, te promovisanje transnacionalnog kretanja kulturnih i kreativnih dela u cilju promovisanja kulturnih razmena, interkulturnog dijaloga, razumevanja za kulturnu raznolikost i socijalnu uključenost;
  • jačanje razvoja publike kao načina promovisanja zanimanja za i poboljšanje pristupa evropskim kulturnim i kreativnim djelima te materijalnoj i nematerijalnoj kulturnoj baštini. Razvojem publike nastoji se pomoći umjetnicima / kulturnim djelatnicima u Evropi da njihova dela dopru do što većeg broja ljudi širom Evrope te proširiti pristup kulturnim delima nedovoljno zastupljenim skupinama. Također, nastoji se pružiti pomoć kulturnim organizacijama da se na nove i inovativne načine prilagode potrebi za interaktivnošću s publikom kako bi zadržale postojeću i doprle do nove publike, kako bi se postigla raznolikost publike uključujući dopiranje do trenutačno nezainteresovane publike te poboljšao doživljaj za sadašnju i buduću publiku i produbio odnos s njom;
  • promovisanje kreativnosti, inovativnih pristupa stvaranju i novih načina stvaranja učinka prelivanja na ostale sektore. Razvoj i ispitivanje novih i inovativnih modela stvaranja prihoda, upravljanja i marketinga u kulturnim sektorima, posebno u pogledu prelaza na digitalne tehnologije. Posebna pažnja biće posvećena potpornim aktivnostima koje kulturnim radnicima omogućavaju sticanje novih veština, aktivnostima s obrazovnom dimenzijom te aktivnostima kojima se nastoji promovisati interkulturni dijalog i međusobno razumevanje među pripadnicima različitih kultura ili različitog porekla te koje se nadograđuju na kulturu u cilju potpomaganja borbe protiv svih oblika diskriminacije.

Budžet

Ukupan budžet potprograma Kultura programa Kreativna Europa za razdoblje 2014 – 2020 iznosi 457,8 miliona EUR. Ukupan iznos sredstava iz ovog poziva koja će biti dodeljena tokom 2016. je oko 35 000 000 EUR.

Agencija zadržava pravo da ne dodeli sva raspoloživa sredstva.

Rok za podnošenje prijava 

Rok za podnošenje prijava za evropske projekte saradnje: 7. oktobar 2015., 12:00 sati CET/CEST (podne, po briselskom vremenu)

Detaljni uslovi za podnošenje projekata mogu se pronaći u posebnim smernicama na sledećim web-stranicama:

https://eacea.ec.europa.eu/creative-europe/funding/support-european-cooperation-projects-2016_en

Glavna uprava za obrazovanje i kulturu

http://ec.europa.eu/culture/index_en.htm

Izvršna agencija za obrazovanje, audiovizuelne delatnosti i kulturu

http://eacea.ec.europa.eu/creative-europe_en

Izvor: http://eu-projekti.rs/

Razlike između 3G i 4G tehnologije

Sa svakom novom generacijom, mreže donose značajna povećanja u brzini prenosa podataka, ali to je samo deo priče o ovim tehnologijama.

Prva generacija i dalje je bila analogni telekomunikacijski standard koji je stigao osamdesetih godina, a vremenom ga je zamenila prva digitalna tehnologija u 2G mrežama. Komercijalno su pokrenute kao GSM standard u Finskoj, a važnije prednosti digitalnog sistema bile su delotvornost, enkripcija i mogućnost prenosa podataka – što je pak dovelo do mogućnosti slanja tekstualnih (SMS), multimedijalnih (MMS) i slikovnih poruka. Evolucija prvih digitalnih 2G sistema dovela je do razvoja tzv. 2.5G (GPRS) i 2.75G (EDGE). Mreže su generacijski po pravilu nekompatibilne jedna s drugom, a vredi pomenuti da se 2G i dalje koristi, iako su brojni mobilni operateri širom sveta najavili da će polako ali sigurno biti napušten. Zanimljivo je da je prvi iPhone bio 2G uređaj, a brzina prenosa podataka bila je “mizernih” 10-200 kbps. Treća, danas verovatno najpoznatija generacija mobilnih telekomunikacijskih tehnologija 3G zadovoljava osnovne specifikacije koje je postavio International Mobile Telecommunications-2000 ITU-a (International Telecommunications Union). 3G je omogućio kvalitetan internet pristup, mobilni TV i videopozive, a prve 3G mreže su se pojavile 1998. godine. Standardi IMT-2000 tražili su mogućnost prenosa podataka od 0,2 Mbit/s. Naravno, stvar je postepeno sazrevala, brzine su postale veće, ali jasna definicija maksimalne brzine u 3G mreži nikad nije postojala, što je dovelo do prvih problema kod potrošača. Naime neke današnje 3G mreže brže su od 4G mreža pa je lanac u nekom smislu prekinut.

4G/LTE (Long Term Evolution), barem za početak i bez ulaženja u složene termine i specifikacije, omogućio je pristup između 5 Mbps i 15 Mbps. Ono što je verovatno važnije je to da je 4G po pravilu mnogo šire rešenje od prethodne generacije mobilnih telekomunikacijskih tehnologija. Dok neki 3G sistemi mogu konkurisati starijim 4G varijantama, budućnost sasvim sigurno leži u 4G mrežama. Potreba za sve većim opsegom mreže potiče iz dostupnih tehnologija i servisa, ali i želja potrošača. Danas sve popularnije postaju aplikacije za videostreaming bez potrebe za naprednim alatima, baš kao i aplikacije i igre prilično teškog sadržaja. Slična stvar važi i kod činjenice da sve veći broj korisnika koristi cloud sisteme kako bi učinili datoteke dostupnim u hodu, a velika brzina mobilnog pristupa u tom slučaju ne odmaže. Danas sve više tržišnih segmenata mobilnih uređaja već ima integrisanu 4G povezivost. Nekolicina potrošača (pogrešno) veruje da veća brzina po pravilu znači i veću potrošnju prenosa podataka, ali to nije slučaj kod uobičajenog korištenja (surfovanje internetom, slušanje muzike, učitavanje igara i aplikacija). Stranica od nekoliko megabajta će potrošiti jednaku količinu prometa na mobilnom uređaju, ali razlika između 3G i 4G je u sekundama potrebnim da se stranica učita. Videosadržaj već zavisi od servisa i kvaliteta koji korisnici žele da streamuju. Neki od servisa automatski prepoznaju brzinu koja je dostupna korisniku i prilagođavaju kvalitet prikaza sadržaja, pa postoji mogućnost veće potrošnje prometa. Zato na taj segment treba obratiti posebnu pažnju pri povezivanju na 4G mreže.

Izvor: Eccentrix

Udruženje e-Razvoj
Beograd, 22. mart 2019.
Kalendar
oktobar 2018.
P U S Č P S N
« jul    
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031