Projekti
Pokreni se: Studiraj i ti IT!
22. maj 2013. | 
Author Da li znaš da IT stručnjaci najkraće čekaju na posao i kompanije ih često zapošljavaju i tokom studija, kao i to da je prosečna zarada u IT-ju dva puta veća od republičkog proseka?
IT sektor je najbrže rastuća industrija u svetu, zbog čega trpi konstantan deficit radne snage. Iako precizne procene ne postoje, prema rečima Jasne Matić, specijalnog savetnika za konkurentnost i ekonomiju znanja u Ministarstvu finansija i privrede, ovaj trend je i u Srbiji gotovo isti.
Evropska komisija procenila je da će samo u Evropi do 2015. godine biti čak 900.000 nepopunjenih radnih mesta u IT sektoru, ali i da se svake godine u istoj industriji zaposli preko 100.000 novih ljudi, što otvara šansu za zaposlenje i domaćih stručnjaka u ovoj oblasti.
“Srbija je prepoznata kao veoma energična i visokoobrazovana zemlja što se IT sektora tiče i strane kompanije koje posluju u našoj zemlji sa zadovoljstvom zapošljavaju visokoobrazovane, i na neki način dokazivanja željnje inženjere i IT stručnjake iz Srbije. Sve veći broj domaćih i multinacionalnih IT Kompanija, pa i onih kompanija čije se poslovanje značajno prožima IT uslugama, uviđa koliko su vredni njihovi zaposleni, pa im, po ugledu na svetske IT kompanije, omogućava do sada nezamislive uslove za rad, ali i razonodu. Tako već postoje firme sa posebnim kuvarima za zaposlene, organizuju se izleti i odmori na ekskluzivnim destinacijama, od Pariza do Dubaija, ali i različiti sadržaji, koji pomažu zaposlenima da kvalitetnije uživaju u pauzama od poslovnih i kreativnih aktivnosti“ rekla nam je Jasna Matić.
Prema istraživanju Infostud poslova, IT poslovi beleže najveći rast broja objava iz godine u godinu, a u poslednjih godinu dana broj oglasa za IT poslove je gotovo udvostručen. Takođe, rezultati istraživanja o izboru studija jasno pokazuju zainteresovanost maturanata za studiranje u okviru IT struke. Sa sedmog mesta po popularnosti u 2011. IT fakulteti su se popeli na visoko treće mesto.
Prema podacima sajta Infoplate, po visini zarade, u skladu sa stepenom obrazovanja, IT sektor nudi najviše zarade u Srbiji, sa prosečnom platom od 80.000 do 91.000 dinara, što je dvostruko veća plata od prosečne u Republici Srbiji.
Prepoznajući značaj i potencijal domaće IT industrije, Ministarstvo finansija i privrede, u saradnji sa kompanijom Infostud, pokrenulo je projekat “Studiraj i ti IT“, čiji je cilj da maturantima i učenicima srednjih škola pokaže prednosti obrazovanja i zaposlenja u sektoru informacionih tehnologija.
Otvorena je i Facebook stranica Studiraj i ti IT, preko koje svi zainteresovani već sada mogu da se informišu o studijama, šansama za zaposlenje, zaradama u ovom sektoru. ali i da učestvuju u nagradnom kvizu, u kojem mogu da osvoje IT nagrade.
“Ono što ovu kampanju čini posebnom jesu i iskustva domaćih IT kompanija, koje će na Facebook stranici predstaviti domaći IT stručnjiaci, zajedno sa njihovim preporukama, komentarima o aktuelnim IT trendovima i savetima za buduće kolege. Posetioci “Studiraj i ti IT“ strane moći će da se upoznaju sa uslovima rada u domaćim IT kompanijama, saznaju koliko su domaći IT stručnjaci cenjeni i traženi, ali i da saznaju koji su to problemi sa kojima se kako IT industrija, tako i njeni zaposleni suočavaju i kako da se oni prevaziđu“ rekla je Jasna Matić.
Ipak, ne treba zaboraviti na to da je obrazovanje ključ uspeha i da već sada, prema istraživanjima Infostud poslova, domaće IT kompanije i formalno traže visoko obrazovanje iz IT oblasti u čak 95 odsto slučajeva! “Za sve one koji već duže vreme ne mogu da pronađu posao u svojoj struci biće omogućeni posebni programi doškolovavanja, kako bi se na brz i efikasan način osposobili za obavljanje poslova u IT struci i na taj način zaposlili“, dodala je specijalna savetnica Matić.
Treba napomenuti i to da se trenutno najviše traže sistem inženjeri i programeri u Java i PHP okruženju, ali i sistem administratori, administratori baza podataka, softver inženjeri, veb dizajneri i programeri, SAP konsultanti, projektanti informacionih/informatičkih sistema i mnogi drugi IT profili.
Iskoristi i ti svoju šansu u oblasti sve brže rastućeg IT tržišta, koje nudi pronalazak dobrog, plaćenog i sigurnog posla, koji nudi dodatne mogućnosti stalnog stručnog usavršavanja, puovanja i rada, kako u timskim, tako i individualnim kampanjama.
IT je budućnost, vreme je da se priključiš!
Autor: Marko Čavić
Izvor: Mondo
Posted in 
Obnovljiva energija donosi Srbiji 2 mlrd EUR investicija
Obnovljivi izvori energije treba Srbiji da donesu oko 2 mlrd EUR investicija, rekao je pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Trifunović.
U planu je da se do 2020. godine izgradi 1.000 megavata iz obnovljivih izvora energije, iz energije vetra, hidropotencijala i biomase, naveo je on za okruglim stolom “Zakonska regulativa i njena primena u oblasti unapređenja energetske efikasnosti” u Skupštini Srbije.
Investicije u energetski sektor, istakao je Trifunović, biće jasno definisane u budućoj strategiji energetike.
Za investicije neophodne su stimulativne mere, transparentnost i dobra zakonska regulativa, što resorno ministarstvo i čini, kazao je on.
Trifunović je podsetio na jučerašnji Sporazum, resornog ministra Zorane Mihajlović i predsednika 17 opština i gradova u Srbiji, o međusobnoj saradnji koja se odnosi na dobijanje energetskih dozvola za izgradnju malih hidroelektrana na 317 lokacija.
Procenjena vrednost investicija za svih 317 lokacija je oko 500 mil EUR, od čega će 300 miliona biti u opšstinama koje su nerazvijene.
Izvor: Tanjug
Predstavljen Izveštaj o održivom poslovanju i rezultati studije „Bezbednost dece na internetu“
Kompanija Telenor uložila je više od 33 miliona dinara u 2012. godini za projekte i donacije usmerene na poboljšanje položaja mladih, bezbednost dece na internetu, razvoj moderne umetnosti i kulturne produkcije, očuvanje i unapređenje životne sredine, i jačanje institucija od javnog značaja.
Predstavljajući Izveštaj o održivom poslovanju u 2012. godini, Uve Fredhajm, generalni direktor Telenora, istakao je da je Telenor već šest godina deo srpskog društva i da sve vreme daje aktivni doprinos razvoju društva i rešavanju najvažnijih problema. „Verujemo da našim društvenoodgovornim aktivnostima zaista inspirišemo društvo da se razvija. Zato smo prošle godine podržali 19 razvojnih i dugoročnih projekata. Posebno bih izdvojio naše napore da što većem broju ljudi omogućimo da iskoriste prednosti pristupa digitalnim tehnologijama. Svesni smo da to prate određeni rizici i posvećeni smo pronalaženju najboljeg načina za njihovo što bezbednije korišćenje“, rekao je Fredhajm.
U studiji „Bezbednost dece na internetu“, koju je na zahtev Telenor grupe pripremila renomirana konsultantska kuća Boston Consulting Group (BCG), izneto je predviđanje da će u 2017. godini više od pola miliona dece u Srbiji imati pristup internetu. Procena je da su u 2012. deca koja su koristila internet i mobilne usluge bila izložena riziku srednjeg nivoa, ali i da je i njihova otpornost na izazove korišćenja digitalnih tehnologija takođe bila na srednjem nivou. Kako bi se taj rizik smanjio, a otpornost ojačala autori studije predlažu udruženi rad roditelja, prosvetnih radnika, državnih službenika i uslužnih kompanija.
Nalazi te studije nadovezuju se na rezultate domaćeg istraživanja o digitalnom nasilju među učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji, njihovih roditelja i nastavnika, a koje su u okviru projekta Zaustavimo digitalno nasilje u novembru 2012. godine sproveli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF, uz podršku Telenora.
„Naši rezultati su pokazali da je u poslednjih godinu dana 26 odsto ispitanih srednjoškolaca, jednom ili više puta, bilo izloženo uznemiravanju telefonskim pozivima, 23 odsto njih je dobijalo SMS poruke uznemirujućeg sadržaja, 17 odsto su bili žrtve uznemiravanja na socijalnim mrežama, a 11 odsto iskusilo je neželjeno snimanje mobilnim telefonom ili kamerom“, rekla je Dobrinka Kuzmanović, istraživač-saradnik iz Instituta za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ona je istakla da je uloga roditelja u prevenciji digitalnog nasilja od izuzetnog značaja, ali je ukazala i na „digitalni jaz“ koji postoji između učenika i roditelja, jer 15 odsto roditelja, prema sopstvenoj izjavi, ne koristi računar, niti internet, dok 76 odsto srednjoškolaca smatra da njihovi roditelji vladaju računarom i internetom slabije od njih. „Gotovo svi roditelji smatraju da bi škola trebalo da ih upozna sa stepenom prisustva digitalnog nasilja i merama zaštite, ali su i svesni da škola ne može mnogo da učini bez njihove podrške“, rekla je Kuzmanovićeva.
- Ključne podatke iz Telenorovog Izveštaja o održivom poslovanju u 2012. i sažetak studije „Bezbednost dece na internetu“ možete naći u prilogu saopštenja.
- Na Telenorovom sajtu možete naći celokupan Izveštaj i prezentaciju Studije.
Izvor: Personal magazin
Srbija dobila sistem e-faktura
Popunjavanje faktura, obrada, slanje, pa onda provera da li je primaocu stiglo uskoro bi mogli da postanu prošlost. Troškovi slanja faktura mogli bi da budu manji do 75%, dok bi nesavesne platiše mogle “da se pozdrave” sa izgovorom da im račun nije stigao.
Sve ovo omogućiće sistem elektronskih faktura.
- Svakog meseca u Srbiji se samo u sektorima telekomunikacija, energetike, usluga i osiguranja razmeni više od 12 miliona faktura. Na osnovu našeg istraživanja srpskog tržišta i poseta više od 60 najznačajnijih preduzeća ustanovili smo da je Srbija spremna da sa uvođenjem elektronske razmene i plaćanja faktura podigne efikasnost poslovanja i time smanji troškove obrade papirnih računa. Pošto sistem e-faktura omogućava slanje i primanje faktura i najmanjim preduzećima, bez ikakvih investicija, verujemo da će ovaj projekat u skorije vreme postati nacionalan – izjavio je Miha Culiberg, direktor razvoja poslovanja u “Grupi Halcom”, koja je juče najavila uvođenje elektronskih faktura već od 1. juna i to kao prva kompanija u našoj zemlji.
Da će konkurencija i tržišna borba u ovom sektoru biti jake, nagovestila je i kompanija “Asseco” koja je samo par sati pre toga, saopštila da je zahvaljujući njenom sistemu već poslata prva elektronska faktura.
- Prva elektronska faktura distribuirana putem ibanking servsa (iBanking) u Srbiji predstavlja iskorak kada je u pitanju savremeno poslovanje. Takođe, ova faktura je i standardizovana sa EU regulativom što nas približava poslovanju razvijenih zemalja – izjavio je Bojan Platiša, direktor sektora za elektronsko bankarstvo kompanije “Asseco SEE”.
Kako objašnjavaju iz “Asseco”-a , bez obzira da li se radi o narudžbenici, profakturi, prijemnici, otpremnici, povratnici ili pak standardnoj fakturi novi kanal pokriva čitav niz dokumenta i daje novu dimenziju poslovanju. Klijenti takođe imaju mogućnost da automatizuju svoje poslovanje uvozom ili izvozom elektronskih dokumenata kroz ovaj kanal i lakše i jednostavnije vrše njihovo arhiviranje.
Izdavaoci i primaoci faktura, bez obzira da li su u pitanju mala ili velika preduzeća, u procesu njihovog izdavanja i slanja mogu ostvariti uštede od čak 75%, procenjuju u “Halcom”-u. Prilikom slanja elektronske fakture, moći će da se “prikači” i pdf ili fajl u nekom drugom formatu, što će omogućiti lakše arhiviranje. Takođe, uz poslatu fakturu, pošiljaocu će stići porukao da li je faktura dostavljenja, tako da više nema izgovora poput onog, najčešćeg -”nismo dobili”.
Prema istraživanjima “Halcom”-a, prosek obrade jedne fakture košta oko 30 EUR, pri čemu četvrtina odlazi na papir. Iako nam je 7,5 EUR delovalo mnogo za jednu fakturu, objašnjeno je da je tu, osim cene papira uračunata, obrada, koverat i poštanske usluge.
Usluga e-fakture, osim korisnicima e-bankarstva, biće dostupna svim fizičkim licima koja imaju pristup Internetu i mobilnom telefonu.
Iz “Halcoma” kažu da je 12 banaka u Srbiji već uputilo zahtev njihovoj kompaniji za korišćenje ovog naprednog sistema.
Kako plaćamo
Navike plaćanja u Srbiji nešto su drugačije u odnosu na navike građana u Evropskoj uniji. Prema statistikama Udruženja banaka Srbije, tek oko 2% građana ima trajni nalog za plaćanje komunalija, a e-bankarstvo koristi oko 6%, dok sa preko 90%, i dalje dominantan i za učesnike najskuplji način plaćanja računa ostaje plaćanje na šalterima gotovinom. Upravo zato među srpskim preduzećima i bankama vlada veliki interes za uvođenje e-faktura.
Primera radi, u Sloveniji model e-fakture je već primenjen čak u 18 banaka, koje pokrivaju oko 95% tržišta, a sa prenosom procesiranja elektronskih faktura na najveći slovenački procesni centar Bankart, krajem 2011.
Pozitivan stav oko uvođenja e-faktura ima i slovenačko preduzeća “Adria Mobil”, jedan od najvećih i najpoznatijih evropskih proizvođača kampera i kućica za odmor.
- “Adria Mobil” je već u samom početku uvođenja e-faktura i razmene istih sa najvećima dobavljačima, za samo nekoliko meseci, udeo elektronskih faktura u svom poslovanju podigla na 44% – izjavila je Mira Šetina, direktorka sektora za kontroling i informariku u tom preduzeću.
Država spremna
Pomoćnik u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Nebojša Vasiljević je podsetio da je pre nekoliko godina donet Zakon o elektronskom dokumentu.
To je, prema njegovim rečima, bio sistemski postavljen zakon i njegovi konačni efekti upravo počinju da se vide kroz ovakve primere.
Vasiljević je kazao da Srbija ima uspostavljen minimum zakonskih uslova u ovom segmentu, i da je sledeći korak njihovo korišćenje u razvoju elektronskih usluga.
On je naveo da u narednom periodu predstoji aktivno bavljenje pitanjem interoperabilnosti, kao i da, nakon što stvari zažive u praksi, pokrenu inicijativu da se definišu standardi tako da svi sa svima nesmetano razmenjuju e-fakture.
Vasiljević je kazao da je važna karika u celom lancu i sama država koja treba da prihvata e-fakture u poslovima sa preduzećima.
Izvor: eKapija
Ko bi u našoj zemlji mogao da radi za “Intel”
Ukoliko se ostvare najave “Intel”-a i premijera Srbije Ivice Dačića izrečene u SAD, američke kompanije bi kod nas mogle da proizvode mobilne telefone. Ali ono što ostaje, ne mali problem za realizaciju ove ideje, jeste hronični nedostatak kadrova i njihova obuka da bi ovim poslom mogli da se bave.
U poređenju sa prosekom zarada u Srbiji, IT stručnjaci su među najbolje plaćenima. Njihova prosečna plata iznosi oko 85.000 dinara. Ali deficit radne snage u ovoj oblasti, kao i njen kvalitet mogli bi da utiču negativno na razvoj mobilne telefonije kod nas.
- Mi već sad imamo situaciju da nemamo dovoljno radne snage. I da “Intel” pokrene proizvodnju ovde, desila bi se seoba kadrova iz kompanija koje imaju sličnu delatnost kod njih. Sve dok imamo ovakvo obrazovanje, problem će ostati – kaže za “Blic” Nebojša Matić, vlasnik “Mikroelektronike” iz Beograda.
Sagovornik “Blica” smatra da uprkos tome što Srbija napreduje u broju IT stručnjaka, veliko pitanje je kvalitet diploma, odnosno to što oni nisu dovoljno obučeni za rad. Godišnje u Srbiji diplomira oko 2.000 stručnjaka za informaciono-komunikacione tehnologije, a procenjene godišnje potrebe su oko 2.300 i imaju tendenciju rasta.
- Kvalitet kadrova koji izlaze iz naših obrazovnih institucija je raznolik. Sa jedne strane, imamo visok nivo matematičkih znanja i sa druge strane potpuno odsustvo praktičnih znanja i sposobnosti rešavanja problema – kaže za “Blic” Željko Tomić, generalni direktor preduzeća “OSA – Računarski inženjering”.
Ako s ovim podacima ukrstimo činjenicu da Srbija ulaže po stanovniku u IT obrazovanje šest puta manje od Slovenije i Hrvatske, a čak 30-90 puta manje od zemalja Evropske unije, upozorava Tomić, onda dolazimo do alarmantnih zaključaka koji traže hitnu akciju.
Vlada, sudeći po rečima premijera, zainteresovana je da pruži podsticaj investiranju i otvaranju novih proizvodnih pogona kompanije “Intel” u Srbiji. Ova kompanija već ima svoje predstavništvo i razvojni centar kod nas.
- Veoma smo zainteresovani da damo podsticaje za investicije “Intel”-a u Srbiji, odnosno za otvaranje proizvodnih pogona – rekao je Dačić prilikom posete toj kompaniji u SAD, najavljujući mogućnost proizvodnje mobilnih telefona po rešenju “Intel”-a koji bi se prodavali u regionu.
Pravljenje mobilnih telefona u Srbiji je moguće, jer je reč o manufakturi. Ali osim nedostatka radne snage, kada je reč o projektovanju mobilnih telefona, kod nas poteškoću stvara i to što je projektovanje ekstremno brza branša i nije dovoljno samo da se napravi telefon, već on mora stalno da se unapređuje.
- Naša budućnost je u nišama i firmama koje upošljavaju od 50 do 100 ljudi. Dobar primer je “Nordeus”, koji to veoma uspešno radi – ukazuje Nebojša Matić.
Svaki osnovac da ima računar
Premijer je istakao projekat kompanije “Intel” koji se odnosi na podizanje obrazovnog nivoa mladih i da je cilj Vlade da do kraja mandata obezbedi da svaki osnovac ima svoj računar.
- Ulaganje i prisustvo “Intela” bi doprinelo razvoju naših kompanija koje se bave IT-om i otvaranju velikog broja novih radnih mesta. Ako tome dodamo i Nano centar koji gradimo sa EU, sigurno da Srbija u narednom periodu može postati lider u IT sektoru u regionu, ocenio je Dačić.
Izvor: Blic
Samsung uspešno testirao 5G tehnologiju
Kompanija Samsung Electronics saopštila je da je uspešno testirala superbrzu petu generaciju (5G) bežične tehnologije, koja će omogućiti korisnicima da npr. preuzmu ceo film za jednu sekundu.
Južnokorejski gigant tvrdi da su testovi pokazali da se jedan gigabajt može preneti za jednu sekundu s udaljenosti od nekoliko kilometara. Nova tehnologija, koja neće biti spremna za komercijalno tržište pre 2020. godine, ubrzaće prenos podataka i za nekoliko stotina puta od tehnologije 4G LTE, koja još nije u upotrebi. To će omogućiti korisnicima da prenesu masivne datoteke, uključujući i digitalne filmove visoke rezolucije, praktično bez ograničenja.
“Korisnici će moći da uživaju u širokom spektru usluga kao što su 3D filmovi i igrice, zatim u streamingu sadržaja ultra visoke rezolucije (UHD) i medicinskim uslugama na daljinu.”
Iz Samsunga takođe poručuju da su korišćenjem 64 antenskih elemenata rešili problem nepovoljnih karakteristika širenja talasa koji je do sada sprečavao prenos podataka na velikim udaljenostima koristeći pojase milimetarskih talasa.
Južna Koreja jedna je od najbolje povezanih zemalja na planeti, procjenjuje se da ima 20 miliona 4G korisnika.
Izvor: B92
Besplatna registracija elektronske adrese za prijem pošte, Internet adrese i kontakt podataka u registru privrednih subjekata
Agencija za privredne registre (APR) od 1. maja 2013. godine pruža mogućnost da privredni subjekti registruju elektronsku adresu za prijem pošte, Internet adresu i svoje kontakt podatke bez plaćanja naknade. Ovi podaci biće objavljeni na zvaničnoj internet stranici APR-a www.apr.gov.rs, uz ostale registrovane podatke o privrednom društvu ili preduzetniku.
Da bi APR registrovala ove podatke, potrebno je da privredni subjekti unesu svoje podatke u registracionu prijavu za osnivanje ili naknadno, kroz upis ili promenu drugih podataka, a Agencija će ih besplatno registrovati i objaviti na svojoj Internet stranici, na linku pretraga podataka.
Registracijom elektronske adrese za prijem pošte biće olakšana komunikacija između Agencije i privrednih subjekata u toku samog postupka obrade predmeta, a ovi podaci poslužiće i za kreiranje novih elektronskih servisa zahvaljujući kojima će privrednicima biti omogućeno da i sami promene određene podatke, bez podnošenja registracione prijave na šalteru APR-a.
Ovo predstavlja i korak ka uspostavljanju elektronske registracije za koju se APR ubrzano priprema, stvarajući uslove za njegovu skorašnju primenu.
Izvor: eKapija
Direktor Fonda solidarnosti Jablan Obradović, član Udruženja e-Razvoj, uveo jedinstven sistem za rešavanje zahteva radnika čija su preduzeća otišla u stečaj
Jablan Obradović, direktor Fonda solidarnosti, koji utvrđuje prava zaposlenih čija su preduzeća otišla u stečaj i u skladu sa zakonom obezbeđuje novac za isplatu dela potraživanja koje je poslodavac ostao dužan radnicima, osmislio je sistem za automatsku primenu tri zakona – Zakona o radu, Zakona o stečaju i Zakona o upravnom postupku. Ovo je novina ne samo u Srbiji već i u svetu, jer je po prvi put automatizovan administrativni proces. Prednosti ovog sistema su, takođe, ubrzan postupak rešavanja zahteva radnika, ušteda novca u budžetu, ali i sprečavanje eventualne korupcije.
Obradović za Danas objašnjava da se automatska primena zakona odnosi na deo koji se tiče rada Fonda solidarnosti. Kroz ovaj postupak automatski se prave dva dokumenta, odnosno akta – jedan je interni, a drugi predstavlja odluku, sa snagom pravnog akta, koja se uručuje radniku.
- Oba dokumenta se automatski kreiraju, sa svom sadržinom kako predviđa Zakon o upravnom postupku, za rešenje, i pravila službe, za predlog odluke koji se daje upravnom odboru. To nema nigde u svetu. Ovde se ništa ne kuca, nego se na osnovu podataka radnika koji su, kroz dokumenta, dostavljeni Fondu, automatski kreiraju – kaže naš sagovornik.
Prema Obradovićevim rečima, bilo koji pravnik da radi na predmetu mora dati isti predlog rešenja.
- U Fondu imamo tri pravne grupe i sva rešenja po zahtevima su identična ako su identični podaci podnosioca tog zahteva. U sudovima ćete presude prepoznati po sudijama koje rade na tim slučajevima, ovde, pak, tog prepoznavanja nema. Svejedno ko je rešavao, rešenje je identično za iste zakonske uslove. To je velika vrednost – kaže Obradović.
On napominje da je Fond osnovan 2005. godine, u početku je imao samo pet zaposlenih, a već te prve godine je dobio oko 3.000 zahteva radnika.
- Po struci sam inženjer informatike, tako da sam odmah znao da ću taj problem – malo zaposlenih, a puno zahteva – rešavati primenom informatičkih rešenja. Od starta smo krenuli sa formiranjem elektronske baze podataka i zahteva kako ne bismo morali ručno da prevrćemo papire, a kasnije sam odlučio da za sprovođenje upravnog postupka primenim automatiku – navodi Obradović i dodaje da je 2007. ozbiljnije krenuo u taj proces i to angažovanjem ekipe programera.
Oni su za Fond odradili elektronsku arhivu i kasnije nastavili projektovanje softfera za automatizaciju procesa.
- Posao je išao u etapama. Znao sam šta je sve moguće postići, ali sam, takođe, bio svestan da to ne znaju i moje kolege pravnici i da će ovaj način rešavanja postupaka naići na otpor kod njih. Međutim, krajem prošle godine postupak je u potpunosti automatizovan – kaže Obradović.
Svi zahtevi radnika koji dolaze u Fond elektronski se zavode, formira se elektronski predmet, dokumentacija se skenira, a zatim prosleđuje izvršiocima na rešavanje. Od 2005. rešeno je oko 40.000 zahteva radnika. Do 2009. je bilo u proseku oko 3.500 zahteva, a od tada je broj naglo povećan i u poslednje dve godine pristiže i do 10.000 zahteva. Prosečno po jednom zahtevu ima 15 dokumenata, a skenira se od 35 do 40 strana.
Obradović kaže da zahvaljujući automatskom postupku imaju sačuvanu svu dokumentaciju, pa se tako ne može desiti da se nešto izgubi, stoji u fioci ili da neki podatak nestane.
- Sve je u bazi podataka i dostupno je svim izvršiocima. Ne možemo se, dakle, radnicima izgovarati da nema ili da nisu dostavili neki dokument, što je čest slučaj u drugim službama. Takođe, ceo postupak rešavanja zahteva u potpunosti je transparentan. Svakog dana, koliko god želi puta, unosom svog matičnog broja na sajtu, radnik može da prati tok rešavanja postupka. Ako je nezadovoljan brzinom, može da reaguje – zaključuje Obradović.
Isključena mogućnost korumpiranja
Uvođenjem automatskog rešavanja postupka sprečena je i eventualna korupcija.
- Da bi neko dobio željenu odluku iz Fonda koja nije u skladu sa zakonom morao bi da korumpira svih 20 zaposlenih, kao i članove upravnog odbora, koji donosi odluku. To je nemoguće. Možda bi se mogao naći jedan, dva ili pet, ali korumpirati sve – nemoguće. Jer, dovoljno je da jedan nije u tom lancu i sistem ne dopušta – objašnjava Obradović.
Primenjivo u svim ministarstvima
Od kada je postupak automatizovan, Fond mesečno reši od 1.000 do 3.000 zahteva, u zavisnosti od toga da li imaju svu dokumentaciju i da li, ako je reč o pozitivnom rešenju, ima novca za isplatu. „Naš rad je najsličniji onome što rade privredni sudovi i opštinske uprave. Mi smo u stanju da, uz pomoć ovog sistema, mesečno rešimo i 3.000 zahteva, tvrdim da nijedna druga ustanova taj broj ne može da reši ni za tri godine“, kaže Obradović. Kako dodaje, ovaj obim posla moralo bi da radi, da nije informatike, bar 50 ljudi. „U sličnim ustanovama radi oko 100 zaposlenih, a nas je 20. Samo za plate godišnje nam je potrebno oko 20 miliona, tako da smo mi državi uštedeli, samo po tom osnovu, od 30 do 40 miliona dinara“, kaže Obradović i zaključuje da je sistem koji je osmislio primenjiv u svim ministarstvima, agencijama i u privrednim sudovima, ali da je svestan da će „imati otpor u mnogim ustanovama, jer ovaj način rada ima punu kontrolu, a to naši ljudi ne vole“.
Autor teksta: B. Karović
Izvor: DANAS
Aktivirana Infoklik telefonska linija
Državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Tatjana Matić, najavila je zvanično puštanje u rad „Infoklik“ informativnog servisa, putem koje će građani moći detaljnije da se upoznaju o aktivnostima ministarstva organizovanih u sklopu projekata Digitalna škola i Klikni bezbedno.
Ovim putem, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija nastavlja sa sprovođenjem preventivnih i edukativnih mera u pogledu zaštite dece na internetu.
Osim pružanja tih informacija, besplatna, anonimna i informativna linija „Infoklik“ namenjena je svim zainteresovanim građanima koji žele da se informišu o aktivnostima koje sprovodi Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, usmerenih ka razvoju i unapređenju informacionog društva u Srbiji.
Izvor: MTT
