Na konferenciji za medije najavljeno je održavanje Sajma tehnike od 14 do18 maja i održavanje naučno-stručnog skupa INFORMATIKA 2012.
Na sajmu tehnike Pod sloganom „Tech počinje“, na Beogradskom sajmu se organizuje 56. međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća. Ova manifestacija je najznačajniji privredni i tehnološki događaj u zemlji i regionu koji neposredno promoviše potencijale i interesovanja u oblasti tehnike. Na sajmu nastupa oko 500 kompanija iz 23 države.
Naučno-stručni skup INFORMATIKA 2012. održava se 15 maja na Beogradskom sajmu u velikoj sali hale 4. Organizator skupa je Društvo za informatike Srbije i zainteresovani mogu da se prijave i dobiju više informacija na sajtu http://www.dis.org.rs.
Radni naslov skupa je “Novi trendovi u razvoju informacionih sistema”
Cilj skupa je da okupi stručnjake i korisnike iz oblasti informacionih i komunmikacionih tehnologija, radi sagledavanja novih trendova u razvoju savremenih informacionih sistema. Jedno od predavanja drži prof.dr Dragan Milićev sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i on će govoriti o “Alatima za razvoj informacionih sistema pomoću izvršivih modela”. Kompanija ABSoft je poznati domaći proizvođač ERP sistema i njeni predstavnici će prikazatu imlementaciju poslovnog softvera u preduzeća raznih delatnosti.
U nastavku skupa Mladen Krivokuća iz Asseco SEE će govoriti o savremenim trendovima u transformaciji IT-ja, a Jelena Bukelić iz SAGE će održati predavanje “Pogled na budućnost-Mobilna kancelarija”.
Imajući u vidu aktuelno stanje i potrebe na skupu će Nikola Marković predsednik Društva za informatiku Srbije, održati i predavanje “Uloga informacionih i komunikacionih tehnologija u smanjivanju efekata privredne krize i pripremama Srbije za ulazak u EU”.

Izvor: IKTServis

Društvo za informatike Srbije i Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Beograda su 27 aprila organizovali javnu diskusiju “Nacrt strategije obrazovanja i obrazovanje iz oblasti informatike”.
Mr.Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za informaciono društvo je podsetio da će ostvarivanje osnovnih ciljeva iz Strategije omogućiti punije ostvarivanje koncepta informacionog društva.
Prof.dr Desanka Radunović, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta je naglasila da informatike treba da bude integrišući faktor u obrazovanju i da će informaciona pismenost podrazumevati i sposobnost da se IKT koristi.
Prof.dr Dragana Bećejski-Vujaklija je zamerila što predhodno nije usvojena Strategija privrednog razvoja i ukazala na obimnost Strategije. Ona je rekla da deca iz srednje škole dolaze na fakultet sa nedovoljnim znanjem iz informatike i predložila da prva 4 modula ECDL programa treba da budu standard znanja u osnovnoj školi, a preostala 3 modula ECDL standard znanja u srednjoj školi. Sa ovim predlogom su se složili i Slobodan Krstić i Vladislav Stevanović.
Snežana Marković, nastavnica informatike iz VI beogradske gimnazije se založila za integrisanje informatike i u ostale predmete.
Dragan Ilić iz Pedagoškog društva informatičara Srbije je ukazao da se ne vidi mehanizam kako će se sve lepe zamisli iz Strategije realizovati.Privreda treba da istraži i definiše potrebe za kadrovima. Učenici jedini nemaju svog zaštitnika zaključio je Ilić.
Vladan Aleksić iz kompanije SBB je istakao potrebu da informatike treba da postane alat koji će se u savremenom društvu koristiti u svim delatnostima. On je ukazao i na pojavu da opada pismenost dece i to u pogledu upotrebe malih i velikih slova, interpunkcije i sl.
Dušan Rakić, sekretar Udruženja informatičke delatnosti je na kraju diskusije zaključio da je evidentan interes privrede da se usvajanjem Strategije unapredi celukupni obrazovni sistem, da je potrebno uspostaviti informacioni sistem obrazovanja kao osnovu za planiranje i praćenje efekata rada u obrazovanju i obezbediti da se nastava iz informatike osloni i na evropske standard u obrazovanju kao što je ECDL.
Zaključci sa diskusije uputiće se nadležnim državnim organima i učesnicima tribune kao osnova za dalje diskusije o Strategiji.

Autor: Nikola Marković

Izvor: IKTServis

Rezultati ove studije nazvane “Ctrl Alt Delete: gubitak produktivnosti zbog IT problema i neadekvatnih digitalnih veština na poslu“, pokazuju da radnici u Holandiji u proseku provode 8% svog radnog vremena pokušavajući da reše probleme povezane sa korišćenjem tehnologije na svom radnom mestu – dok se ovaj broj povećava na 10% kada se radi o niže kvalifikovanim radnicima.

Pored visokih brojki u rezultatima, ono što je takođe iznenađujuće je to što se čini da radnici i rukovodioci nisu svesni ovog problema, i da veruju da su nivoi IKT veština koje poseduju dovoljno visoki za efikasno obavljanje svojih poslova – uprkos činjenici da većina nikada nije pohađala bilo kakvu zvaničnu računarsku obuku.

Jedan od naručilaca istraživanja bila je i vladina organizacija Digi Digi Safe & Proficient koja radi na tome da holandskoj radnoj populaciji obezbedi dovoljan nivo IKT veština za efikasno korišćenje računara u interneta. Prema rečima predsedavajuće organizacijom i evropske ambasadorke e-Veština, gđice TinekeTelenbos: „Gubitak u produktivnosti koji vredi 19 milijardi evra je neprihvatljiv; smanjenje na nulu je nemoguće usled razvoja IKT oblasti a novi softverski programi uvek zahtevaju dodatna ulaganja. Potcenjivanje problema i precenjivanje digitalnih veština radnika čini da ovaj gubitak u produktivnosti bude posebno opasan. Poslodavci treba da identifikuju koje aplikacije i sistemi izazivaju najviše gubitaka u vremenu, i implementiraju konkretna rešenja… Pored toga, zaposleni moraju da prođu obuku i testiranje kako bi se osiguralo da se digitalne veštine razvijaju a izgubljeno vreme smanji.“

Zaključci u izveštaju Univerziteta u Tventeu podržavaju rezultate istraživanja odeljenja za Primenjeno istraživanje i inovaciju Poslovne škole Alba u Grčkoj sprovedenog 2010. godine. U njemu se navodi da se investiranje u IKT obuku i sertifikaciju pokazalo izuzetno efikasnim i da predstavlja realni i trenutni povraćaj investicije za kompanije. Zaposleni koji su prošli ITK obuku rade efikasnije i brže, i prave manje grešaka; vreme koje rukovodioci i druge kolege provode u otklanjanju problema je prepolovljeno u kompanijama u kojima su zaposleni prošli obuku. Kompanije takođe imaju koristi jer poseduju tačnu informaciju o nivou znanja svakog zaposlenog tako da njihovo znanje mogu efikasnije iskoristiti.

Ova istraživanja podržavaju poziciju ECDL fondacije; dok Evropa polako izlazi iz najteže recesije u poslednjih nekoliko decenija, kompanije na sve načine pokušavaju da ostvare uštedu, poboljšaju učinak i usklade svoje veštine radi bolje efikasnosti. IKT obuka i sertifikacija mogu znatno doprineti u ovoj oblasti uz omogućavanje kreiranja inovativnije, efikasnije i produktivnije privrede.

http://youtu.be/Vb9GHHPEgbA
http://youtu.be/CYyMDTvI9A4
http://youtu.be/xQCQgM5HST8
http://youtu.be/Ftm5q2ONzFg
http://youtu.be/9gKkmuQCsnI

VEST OBJAVLJENA NA PORTALU PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA
http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/udr_informatike/Detaljnije.aspx?veza=7068