Digitalna transformacija Srbije – Imamao li pravo na neuspeh?

Autor članka: Prof. dr Marijana Vidas Bubanja, predsednica Skupštine Udruženja e-Razvoj

Još je autor Don Tapskot u svojoj knjizi “The Digital Economy: Promise and Peril in the Age of Networked Intelligence“ iz 1996. godine govorio o dobu mrežne inteligencije (“Age of Networked Intelligence”) gde se ne radi samo o “povezivanju tehnologije … pametnih mašina … već i o povezivanju ljudi putem tehnologije” što “znači kombinovanje inteligencije, znanja i kreativnosti za prodore u kreiranju bogatstva i u socijalnom razvoju”. U toj svojoj tvrdnji Tapskot objašnjava odnos između nove ekonomije, poslovanja i nove tehnologije, kako oni omogućavaju jedni druge i kako se suština moći digitalnih tehnologija nalazi upravo u mogućnosti da uspešno poslujemo i kvalitetnije živimo.

Novi tehnološki prodori i veća zrelost digitalnih tehnologija uslovila je i drugačije sagledavanje procesa digitalizacije privrede i društva. Tako na primer, agencija Deloite u članku „What is Digital Economy?“ konstatuje da digitalna ekonomija danas predstavlja “… ekonomske aktivnosti koje su rezultat milijardi svakodnevnih onlajn konekcija između ljudi, kompanija, uređaja, podataka i procesa. Osnova digitalne ekonomije je hiperkonektivnost što znači rastuća međupovezanost ljudi, organizacija i mašina koju omogućava Internet, mobilne tehnologije i internet stvari (IoT)”.

Dok su u 90-tim godinama ekonomske promene uglavnom bile vezane za pojavu Interneta koji ostaje osnova rasta digitalne ekonomije, u 2000-tim i 2010-tim godinama pojava novih ICT je dalje podstakla digitalizaciju poslovanja i širenje i dinamiku ekonomkih promena. Ove tehnološke inovacije uključuju ugrađivanje i povezivanje senzora u sve veći broj uređaja i objekata (Internet stvari); pojavu novih uređaja koje primenjuju krajnji korisnici (mobilni telefoni, pametni telefoni, tablet urađaji, notebook računari, laptop računari, 3D printeri); nove digitalne modele (oblak računarstvo, digitalne platforme, digitalni servisi); rastuću industriju korićenja podataka širenjem tehnologije velikih podataka (Big Data), data analitike, na algoritmima zasnovanog odlučivanja (algoritmic decision makeing); i primenu novih tehnologija automatizacije i robotike.

Uspešna digitalizacija zato nije samo “dodatak” postojećim poslovima, već podrazumeva promenu procesa, organizacione strukture, kadrova, ukupne kulture. Poslovni ekosistem menja se iz temelja. Skraćenjem inovacionih ciklusa tempo disruptivnih promena postaje izuzetno brz. Potrebe za promenom poslovnih modela i porocesa bitno se skraćuju na samo 3-4 godine, što privredne subjekte stavlja pred složene izazove. Lideri takvih promena moraju imati višestruke sposobnosti, znanja i know-how.

Srbija je prepoznala da je tranzicija u informaciono društvo i digitalnu ekonomiju širokom upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija i pametnih industrija ključna za dalji ekonomski razvoj. Takođe, u poslednjoj dekadi Srbija je značajno napredovala u smislu razvoja i infrastrukure za primenu digitalnih tehnologija i same njihove implementacije, ali su određene nejednakosti još uvek prisutne bilo da se posmatra relacija prema rezvijenim zemljama, Evropi, zemljama regiona, ili da se prate razlike u okviru domaće privrede između pojedinih industrijskih grana, preduzeća, ili regiona.

Analiza IKT infrastrukture u poslovnom sektoru privrede Srbije pokazuje da je u 2017. godini 99,7% preduzeća u Srbiji koristilo računar i imalo pristup Internetu, a 80,4% imalo VEB sajt, što je u rangu EU. Međutim, kada se analiziraju indikatori implementacije digitalnih konekcija za realizaciju privrednih aktivnosti (e-trgovinske transakcije) ili društvenih usluga (korišćenje servisa e-uprave), zaostatak Srbije postaje evidentniji. Tokom 2017. godine 41,4% preduzeća naručivalo proizvode/usluge onlajn, a svega 23,8% preduzeća je primalo porudžbine (izuzev imejl-porudžbina) putem Interneta. Domaća preduzeća tek počinju da koriste prednosti servisa koncepta VEB 2.0, tako da 28,6% preduzeća koristi neku od društvenih mreža za potrebe svog poslovanja. Domaća preduzeća zaostaju i kada je u pitanju menadžment u lancu snabdevanja jer nizak procenat preduzeća koristi ERP i CRM softvere (11,8% i 22% respektivno). Usluge klaud (cloud) servisa putem Interneta plaća u 2017. godini samo 9,3% preduzeća.

Zaključak koji nedvosmisleno sledi jeste da Srbija postojeću osnovu za intenzivnu digitalizaciju svoje privrede ne koristi na adekvatan način, i da to radi nedovoljno brzo u odnosu na svoje konkurente. Srbija se zapravo našla u tzv. „novom digitalnom jazu“ koji pokazuje da zemlja nema dovoljno sposobnosti i kapaciteta da ostvari pravi uticaj od primenjene ICT za transformaciju svoje ekonomije i društva, ostvarivanje održivog razvoja i unapređenje poslovanja domaćih preduzeća. Prioritetne akcije zato moraju biti preduzete upravo u ovom smeru.

Podlogu moramo tražiti u nastojanju da oblikujemo novi prostor saradnje unutar domaćeg privredng sistema u kome će postojati stalan rad na unapređenju osnove za razvoj digitalne ekonomije i društva u sve svoje tri bitne komponente: 1) TEHNOLOŠKOJ koja se bavi daljim razvojem i unapređenjem kvaliteta postojeće fizičke infrastrukture, 2) KAPITALNOJ koja obezbeđuje finansiranje aktivnosti i bavi se raspoloživišću potrebnog kapitala i 3) REGULTORNOJ koja stvara pravnu infarstrukturu za novi poslovni ambijent.

Za ostvarivanje digitalne ekonomije je neophodno znanje. Raspoloživost infrastrukture ili tehnoloških rešenja ne daje očekivane rezultate ako nije iskorištena na pravi način. Ciljevi srpske ekonomije zato moraju visoko rangirati pitanje znanja, obrazovanja, nauke i informatičke pismenosti. Potrebno je kreirati znanja u različitim društvenim kategorijama od mladih, preko onih radno sposobnih, do onih koji aktivno učestvuju u digitalnoj ekonomiji, ali ne kao kreatori vrednosti, već kao mentori, savetnici ili prosto korisnici.

Upravljanje znanjem i podela znanja igraju ključnu ulogu u definisanju kapaciteta nacionalne ekonomije da identifikuju adekvatan odgovor na nove tehnološke izazove i pomake. Znanje kao faktor koji obuhvata neophodnu infrastrukturu koja omogućava digitalnu transformaciju putem otkrivanja, razumevanja i učenja o novim tehnologijama, obuhvata sledeće podfaktore:

1) talente koji predstavljaju obrazovanu radnu snagu koja poseduje sposobnosti za realizaciju procesa digitalizacije;

2) rapoloživost talenata uslovljenu sistemom edukacije i treninga (obrazovanje);

3) naučnu koncentraciju koja ukazuje na značaj ulaganja u istraživanje i razvoj i proizvodnju znanja koji su neohodni u novoj digitalnoj ekonomiji.

Ovako složeni zadaci mogu biti spovedeni samo kroz saradnju i zajedničko delovanje svih učesnika procesa koji uključuju državu, privredni sektor, akademiju, naučni sektor, do samih korisnika koji se sada interaktivno mogu uključiti i svojim stavovima i idejama doprineti uspešnijoj realizaciji zadataka. Formiranje ukupnog ambijenta koji će podržati digitalizaciju u najvećoj meri je u nadležnosti države, od donošenja pravne regulative i normi, do definisanja tehničkih standarda ili digitalnih modela rada i poslovanja. Međutim, onaj najdinamičniji i proaktivni element svakako je vezan za preduzeća koja će kroz međusobnu saradnju, razmenu znanja i iskustva doprinetu realizaciji procesa digitalne transformacije domaće privrede.

Upravo u ovom segmentu Udruženje e-Razvoj nalazi svrsishodnost i opravdanost svog delovanja i svojih aktivnosti. Okupljajući stručnjake različitih profila (informatika, ekonomija, pravo, menadžment) omogućavajući im poslovnu saradnju i otvarajući puteve za razmenu znanja, ideja i iskustva Udruženje predstavlja platformu koja kreira dodatnu vrednost kako za svoje članove, tako i za domaću privredu i društvo u celini. Sa ambicijom da postane pokretač razvoja i otvori svojim članovima prostor za dalje eksperimentisanje, saradnju i učenje sa svojim okruženjem e-Razvoj zapravo radi na:

a) Podizanju svesti i spremnosti na svim nivoima od pojedinca, preduzeća, do države da se suoče sa potrebom digitalizacije – izazovima, rizicima i efektima koje ona donosi,

b) Pokretanju vlastitog procesa transformacije i promena kako bi se prilagodili novom poslovnom i društvenom digitalnom ambijentu i živeli i radili kvalitetnije i bolje.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.