Nema digitalne transformacije bez digitalne pismenosti

Autor članka: Prof. dr Stanislav Polić, član Udruženja e-Razvoj

Digitalna transformacija, odnosno migracija na Industriju 4.0 (pametne fabrike (smart factory)), novi poslovni ekosistemi i superplatforme u sklopu novih naprednih tehnologija osvajaju svetski poslovni prostor. A sve to bazira na kvalitetnoj i tačnoj informaciji u realnom vremenu. Još je tokom 2000 godine Njujork Tajms objavio da će počev od 2010 godine dva posto svetske populacije upravljati svetom, jer će znati da dođe do informacije. Svi ostali će imati iste mogućnosti, ali neće znati kako i tu dolazimo do osnovnog pitanja, znati kako (Know How).

Svedoci smo napredovanja Srbije u e-upravi, o naraslim potencijalima informatičkih firmi, posedujemo bazu informatičkih stručnjaka koji ostvaruje zavidne rezultate, a sredstva javnog informsanja ukazuje da Srbija punopravno ulazi u svetsko digitalno okruženje.

Ali da li je to baš tako. Za svaki novi softverski proizvod bi trebao da se pronađe odgovarajući kupac. Meni možete pokloniti helikopter, divna stvar, ali šta vredi kad ne znam da ga vozim. Kolko je menadžment naše poslovne realnosti, spreman, pre bih rekao u stanju da koristi savremena tehnološka rešenja. Kolko se takva tehnološka rešenja proizvode i primenjuju u našem poslovnom okruženju.

Mnoge ankete su pokazale da samo mali broj poslovnih subjekate ima implementiran ERP sistem, kao prvi preduslov za migraciju na digitalnu ekonomiju i ulazak u Industriju 4.0. Koliko smo spremni za pružanje brze elastične proizvodnje zasnovane na računarstvu u oblaku po modelu sve je usluga sa akronimom EaaS (Everything as a Service) ili XaaS što predstavlja glavnu inicijativu za podsticanje primene Industrije 4.0. I opet se sve svodi na prvi i dominatno potreban resurs, na znanje, i to ne na znanje informatičara, jer ga kao zemlja  imamo, već na znanje potrebno za implementaciju projektovanih rešenja. Danas smo u eri standardizacije koja je osnova ekonomije zasnovane na znanju. Tu se stvara preko potrebna konkurentna prednost.

U našem poslovnom okruženju, sem časnih izuzetaka se na govori o primeni standarda XBRL, i  iXBRL, o primeni distribuiranih knjiga (distributed ledger) uz primenu lanaca blokova (blockchains)  što sve doprinosi transparantnosti poslovnog izveštavanja. Već je rečeno da smo ostvarili veliki napredak u e-upravi i ostvarili transfere informacija i podataka kroz G2G, G2C, B2G i G2B, ali gde se nalazimo u elektronskom poslovanju i primeni standarda koji će omogući B2B i B2B2C u širem poslovnom okruženju, kako na internom polju delovanja, na primer, razmenom međumaganciskih naloga, radnih naloga, obavljanja popisa, tako i eksternom, putem elektrionskih faktura, otpremnica, naruđbenica i automatizovanog celog životnog ciklusa jednog poslovnog događaja. To je posebno bitno u inostranoj razmeni poslovne dokumentacije, jer to donosi konkurentnu prednost privrede u celini. To ne zavisi od informatičara, oni su za to spremni. To zavisi od državne politike, stimulacije takvog načina rada i podizanja nivoa potrebnog znanja. Zašto se u zemlji o potrebi edukacije poslovnog menadžmenta jako malo govori?

Pravo je pitanje kada ćemo kao zemlja postati dovoljno digitalno pismeni? Istovremeno, sve je vezano za profit. Problem je što se profit pojednostavljuje i rešava samo kroz povećanje cena. Nema govora o primeni sofisticiranih softverskih rešanja koja se zasnivaju na metodologiji Six Sigma, Lean Six Sigma, veštačkoj inteligenciji – AI, mašinskom učenju, SCADA sistemima uz svakodnevnu potrebu korišćenja velikih podataka (big data), skladišta podataka – DW (Data Warehouse) i alata za analizu podataka poput data mininga u cilju argumentovanog donošenja poslovnih odluka.    

Ovo postaje zabrinjavajuća situacija i ozbiljan problem, odnosno izazovno pitanje ako znamo da se u svetu već krajem 2019 očekuje masovna primena tehnologije 5G, koja uz IoT otvara neslućene moguićnosti. I opet se treba vratiti na potrebno znanje menadžmenta poslovnih subjekata.  

U svemu tome naša zakonska regulativa ozbiljno kasni. Ona još nije rešila bitna pitanja koja se, na primer, tiču primene standarda XBRL, koji je počeo sa aktivnom primenom pre 20 godina. Standard XBRL je u međuvremenu izašao iz finansijske sfere i primenjuje se i u zdravstu u okviruu standada HL7. Pored toga, tu je potreba da se zakonski reguliše pitanje primene kriptografije, posebno imajući u vidu da je EU formirala posebnu radnu grupu koja se bavi distribuiranom knjigom (distributed ledger) uz primenu lanaca blokova (blockchains). Da bi uhvatili korak sa svetom bilo bi korisno pratiti događanja u svetu i blagovremeno to anticipirati u naša zakonska rešenja. Isto tako je posebno bitno precizirati zakonske uslove primene cloud computinga, kad na primer server cloud evidencije nužno mora da bude u zemlji, zbog potrebe dostupnosti poreskim i drugim zakonskim i inspekcijskim organima, jer takav način rada u svetu uzima sve više maha. Takav način rada je potrebno hitno ozvaničiti, jer je to pojam, odnosno tehnologija koja se koristi od 1977 godine. Po pravilu se na to nadovezuju veliki poslovni ekosistemi i superplatforme koje deluju na farmi poslovnih servera.   

Udruženje e-Razvoj obuhvata mnoge softverske organizacije koje bi pod patronatom udruženja mogle da organizuju niz edukativnih seminara, (predavanja) po većim gradovima Srbije za menadžment poslovnih organizacija, jer samo podizanjem njihove digitalne pismenosti možemo stvoriti preduslove za proširenje tržišta za sofisticirana softverska rešenja. To neće biti lak posao, jer nismo kao narod stvorili naviku i ne osećamo potrebu za procesom kontinuirane eduklacije. Kod nas je uobičajeno da se sve radi po osećaju, skloni smo inprovizaciji i ad hok rešenjima, svi misle da sve znaju, tako da imamo 7.000.000 fudbalskih i košarkaših selektora, pa uslovno rečeno i isto toliko menadžera poslovnih organizacija.

Istovremeno, digitalna tranzicija je ozbiljan proces koji zahteva digitalnu pismenost koja se ogleda kroz tri preduslova, stvaranje digitalnog tacit znanja, primenu standarda i poštovanje procedura.

I završio bih poznatom sentencijom; “Sve se deobom smanjuje, samo se znanje povećava”.

Izvor: sajt Udruženja e-Razvoj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.