Get Adobe Flash player

ZAKLJUČCI I OBRAZLOŽENJE ZAKLJUČAKA sa održanog skupa: “Poroblemi informatičkog obrazovanja u Srbiji i predlozi rešenja”

Udruženje  e-Razvoj i Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Beograda su u Privrednoj komori Beograda  9. novembra 2012. održali  stručni skup na kome je razmatran Akcioni plan za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju.

Uvodna izlaganja  imali  su  prof.dr Dragan Domazet, Đorđe Dukić, Milan Šolaja, prof. dr Miodrag Popovič, prof. dr  Desanka  Radunović i dr.

U Akcioni plan za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju su predložene aktivnosti kao što su:  impementacija jedinstvenog informacionog sistema prosvete,  kontinuirana IT edukacija  celokupnog nastavnog osoblja, prihvatanje standarda  digitalne  pismenosti (ECDL i dr.), uvođenje  predmeta informatike od 5. razreda osnovne škole i dr.

Akcioni plan je tokom diskusije proširen i biće upućen Nacionalnom prosvetnom savetu Republike Srbije.

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Друштво знања у коме данас фунционишу готово све савремене приведе подразумева интензивну примену модерних информационо комуникационих технологија (ИКТ) у свим сферама пословања. Самим тим, да би друштво могло даље да напредује, неопходно је да сви чланови друштва прате напредак у ИКТ и примењују га у животу. Истовремено, развој ИKТ сектора је условљен постојањем образованих и стручних кадрова који могу бити иновативни и креативни само ако имају адекватан образовни систем. Развој информационог друштва, а нарочито ИКТ индустрије, је немогућ без одговарајућег (по квантитет и квалитету) образовања у области ИКТ на свим нивоима.

ИКТ мора бити интегрисан у образовни систем Србије и бити први приоритет сваке озбиљне активности привредног опоравка.

 

  1. 1.       СТАНДАРДИЗАЦИЈА ИНФОРМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

1.1. Информатичка писменост по свом значају у савременом друштву све је ближа значају класичне писмености и због тога је и у новој Стратегији образовања сагледана као осма компетенција.

1.2. Кључне компетенције су преносиви мултифункционални скуп знања, вештина, надарености и ставова који су потребни свим појединцима за њихову личну реализцију и развитак, укључивање у друштво и запошљавање. ИКТ (знања и вештине) су једна од кључних компетенција и као такве су препознате у свим земљама ЕУ, у САД, у Аустралији и у земљама окружења. Сматрамо да ИКТ (знања и вештине) или дигиталне компетенције треба да буду препознате и у нашој земљи.

1.3. У складу са приоритетима Дигиталне Агенде Европе, потписаним међудржавним споразумима, стратегијама Владе Републике Србије и смерницама Националног Просветног Савета, утврђује се потреба примене националног стандарда, компатабилног са ECDL профилом Европске Уније, у образовном систему Србије на свим нивоима. Приоритети у овој области: Подизање нивоа информатичке писмености свих запослених у просвети, омогућавање ђацима и студентима да током редовног школовања стекну ову квалификацију, кроз програм целоживотног учења обезбедити подизање нивоа информатичке писмености примарно запосленим у државној управи, а затим и свим грађанима Србије

 

  1. 2.       ПОТПИСАНИ МЕЂУДРЖАВНИ СПОРАЗУМИ И ПРИОРИТЕТИ ДИГИТАЛНЕ АГЕНДЕ ЕВРОПЕ

2.1. Европска Комисија је 17.02.2003. год. актом бр. COM 796 донела Јединствени оквир транспарентности квалификација и компетентности – Europass, чијом је тачком 1.2.5 дефинисала ECDL за “препознатљиву обуку и квалификацију за информационо друштво и радна места на рачунарима”.

2.2. ЕUPAN – Euroepan Public Administration Network17. јуна 2009.г. у Прагу, усвојио је ECDL за јединствени стандард запослених у државним администрацијама

2.3. 19.04.2010.г. у Гранади усвојена Министарска декларација о Дигиталној агенди Европе са обавезом унапређења информатичке / дигиталне писмености.

2.4. потпредседница Европске Комисије и комесар Дигиталне Агенде Европе, Г-ђа Нели Крос потврдила је дана 13.10.2011. у Даблину да се акција “Every European Digital” ослања на European Computer Driving Licence као широко прихваћен и вендорски независан стандард Европских органа Управе.

2.5. Европски Округли сто Дец. 2011. у Бриселу потврђује потребу укључења дигиталних вештина у Европска социјална инвестирања

2.6. Влада Србије потписала СЕЕ Агенду + у Сарајеву, којом се обавезала на изградњу јединствених стандарда дигиталног развоја и обуке у региону

 

  1. 3.       ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ

3.1. Примена ИТ у учењу треба да буде пракса на највећем броју предмета, са нагласком на самосталан рад ученика на тражењу информација преко Интернета, као и у коришћењу метода електронског учења (е-учења), као допунског начина учења.

3.2. У претходном периоду, у свим основним школама оформљене су „Дигиталне учионице“ намењене учењу информатике и осталих наставних предмета на интерактиван и деци занимљив начин у условима за учење које имају и њихови вршњаци у Европској Унији. Министарство за телекомуникације и информационо друштво је у оквиру пројекта Дигитална Србија реализовало пројекат Дигитална школа који омогућује да све школе у Србији имају исте услове за образовање. Оваква примена ИКТ у образовању и унапређење образовања на овај начин сигурно води до информационог друштва. Међутим, показало се да ове кабинете користе већином наставници информатике. Остали наставници их у мањој мери користе због недовољне информатичке писмености. Мора се инсистирати, како на информатичком образовању ученика тако и на оспособљености наставника за коришћење савремених информационих технологија приликом извођења наставе.

3.3. Потребно је да се наставни предмет Техничко и информатичко образовање раздвоји на два посебна обавезна предмета, и да се новоустановљени обавезни предмет Информатика и рачунарство, уместо досадашњег изборног предмета уведе као обавезни у основном образовању од петог до осмог разреда. У оквиру овог предмета треба да се изучавају наставни садржаји који се односе на: оперативни систем, интернет, мултимедијалне презентације, обраду текста, табеларне калкулације, основе програмирање и алгоритма и осталих наставних садржаја који се већ обрађују у изборном предмету Информатика и рачунарство. У оквиру посебног предмета Техничко образовање треба и даље изучавати савремене апликативне програме за цртање и пројектовање као и роботику и аутоматику. Методички је неисправно да две потпуно различите компетенције, као што су техничка и информатичка, у процесу оцењивања буду вредноване једном збирном оценом. Погрешна је и сама полазна основа да тако различите компетенције буду обухваћене у оквиру једног предмета.

3.4. Наставу предмета Информатика и рачунарство требало би да реализују наставници који су стекли академско информатичко звање. Ово би осигурало неопходне предуслове за квалитетно извођење наставе и промоцију рачунарства и информатике на професионалном нивоу.

3.5. Посебан роблем је што је сада предмет Техничко и информатичко образовање у групи изборних предмета, а ученици у овом узрасту немају довољно сазнања која су им знања и вештине потребне за наставак образовања и стицање савремених компетенција. Због статуса необавезног изборног предмета, оцењивање је у пракси формално, јер оцена не улази у просечну оцену ученика и ни на који начин не утиче на даље школовање. Последица тога је да ученици, као и неки запослени, предмет не схватају довољно озбиљно и значајно. Сама чињенца да оцена из Информатике не улази у просек њима казује да је то нешто што није битно и за шта не треба да се много труде.

3.6. Формирање електронске основне школе (е-Основна школа) на националном нивоу, која би омогућила заинтересованим ученицима, одн. њиховим родитељима, образовање у руралним срединама у којима је нерационално отварање истурених оделења.

 

  1. 4.       СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ

4.1. Променама Закона о средњом образовању:

4.1.1. Омогућити оснивање и рад тзв. ИТ гимназија, које би поред општег гимназијског образовања, омогућавале посебну усмерену наставу у области ИТ на нивоу до 30% часова, а ради припреме ученика за студије у области ИТ.

4.1.2.  Формирање и тзв. е-гимназија које би заинтересованим ученицима нудиле упис на ИТ гимназије које у целости или делимично реализују онлајн наставу;

4.1.3. Оснивање школа за допунску наставу, које би нудиле класичну или онлајн наставу само у области ИКТ делатности (а према програму верификованом за ИТ гимназије), тако да заинтересовани ученици гимназија могу да ИТ део образовања стекну на тај начин, јер у њиховим местима не постоје ИТ гимназије. То значи да би нпр. 70% наставе пратили у класичној гимназији, а 30% би наставу пратили или у специјализованој ИТ гимназији (ако је има у место становања) или би наставу пратили онлајн, у форми е-учења.

 

  1. 5.       ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ

5.1. На високошколским установама, да би се постигао потребан ниво информатичког знања, неопходно је увођење специјализованих предмета Информатике, али и додавање одговарајућих информатичких тема у друге предмете. Такође, неопходно је обезбедити правне, техничке и кадровске претпоставке за квалитетно извођење наставе информатике на свим нивоима образовања.

5.2. Израдити стандардизоване курикулуме за студијске програме на основним и мастер студијама из ужих образовних области:

5.2.1. Информационе технологије

5.2.2. Софтверско инжењерство

5.2.3. Рачунарске науке

5.2.4. Информациони системи

5.2.5. Инжењерство рачунарских система

Ови програми би били припремљени по узору на сличне програме у иностранству (као што нуде америчка професионална удружења IEEE, ACM и др) и у блиској сарадњи са послодавцима. Високошколске установе (ВШУ) не би биле обавезне да их примењују, али би њихово коришћење било препоручено (а и стимулисано), како би се обезбедило квалитетно ИТ образовање усклађено са добром праксом у свету и у складу са потребама послодаваца.

5.3. При одређивању квота за финансирање образовања студената из буџета, дати приоритет студентима који желе да студирају област рачунарства/информатике, а нарочито по стандардизованим студијским програмима (тачка 3.1), а на рачун области у којима постоји слаба тражња на тржишту рада.

5.4. Омогућити упис буџетски финансираних студената и студената са правом на државне студентске кредите и на акредитованим приватним ВШУ које задовоље и посебне критеријуме које дефинише Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

5.5. Променама Закона о високом образовању омогућити:

5.5.1. рад ВШУ који држе наставу и искључиво у форми наставе на даљину, тј. е-учења (онлајн настава);

5.5.2.        упис студената на програме на даљину (онлајн) неограничавати (као сада, бројем студената на традиционалном облику наставе), већ само задовољавање стандарда квалитета који се треба дефинисати у складу са добром праксом у иностранству;

5.5.3.        Студентима из иностранства, а који прате наставу на програмима на даљину (онлајн, е-учење), треба омогућити полагање у иностранству, на организован начин који обезбеђује исти степен контроле као и у седишту ВШУ, или онлајн (преко Интернета) уз примену свих познатих метода контроле које се примењују у свету.

5.6. Ако се врши рангирање ВШУ у области ИТ, неопходно је обезбедити потпуну независност оцењивача и примену релевантних критеријума за оцењивање, као што су:

5.6.1. брзина запослења дипломираних студената;

5.6.2. квалитет радних места које добијају дипломирани студенти (висина плата, сложеност посла и др.);

5.6.3. мишљење послодаваца;

5.6.4. резултати полагање националних тестова у области ИТ од стране случајно изабраних студената из свих ВШУ које нуде програме из ИТ;

5.6.5. успех студената на домаћим и међународним такмичењима из области ИТ;

5.7. Подстицати све форме партнерства ВШУ и послодаваца, тј. бизниса које омогућавају усклађеност образовања (по програмима и квалитету) са потребама послодаваца, укључујући и формирање заједничких фирми. Посебну подршку треба давати развоју ИТ инкубатора при ВШУ које нуде програме из ИТ, тј. подстицати предузетништво студената и њихово самозапошљавање по завршетку студија, тј. давати подршку оснивању нових фирми из области ИТ.

5.8. Привреда би требало да има значајнији утицај на стручне комисије оних организација које креирају и доносе наставне планове и програме о профилима потребних кадрова, као и нивоу потребних знања. Такође, глас привреде би требало уважити и Министарство просвете и науке, а приликом доношења закона о основном, средњем и високом образовању. То је једино могуће остварити формирањем стручне и компетентне комисије привредника из ИКТ сектора из четири кључна региона: Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш, која би била део поменуте надлежне комисије Националног просветног савета, која се иначе бави израдом наставних планова и програма. На тај начин би се квалитет наставе подигао на много виши ниво што би свакако утицало на квалитет и квантитет ИТ стручњака у земљи, а што би у значајној мери подигло развој ИТ сектора у целини.

5.9. Унапређењe знања и вештина које треба да поседују будући кадрови на тржишту рада у ИКТ сектору, кроз омогућавање већег и директнијег учешћа послодаваца и удружења из ИКТ сектора у креирању наставних програма.

 

  1. 6.       ЦЕЛОЖИВОТНО ОБРАЗОВАЊЕ

6.1. Кључне компетенције су преносиви мултифункционални скуп знања, вештина, надарености и ставова који су потребни свим појединцима за њихову личну реализцију и развитак, укључивање у друштво и запошљавање.

6.2. Подстицати додатно образовање или преквалификацију запослених који раде у области ИТ или користе ИТ,а праћењем онлајн курсева од стране акредитованих ВШУ, применом:

6.2.1. суфинансирањем њихових школарина из посебног државног фонда

6.2.2. ослобађањем пореза за трошкове финансирања школарина које радне организације плаћају за своје запослене

6.3. Омогућити признавање неформалних облика учења при упису на програме формалног образовања

6.4. Дефинисати поступак и критеријуме акредитације и добијање лиценци за све организације које нуде програме целоживотног образовања на територији Србије.

6.5. Посебним националним програмом треба подстицати програме који доприносе повећању опште ИТ писмености становништва,а која је предуслов за успешну примену ИТ решења у привреди и друштву.

 

  1. 7.       ЦЕНА ДИГИТАЛНЕ НЕПИСМЕНОСТИ

7.1. „Cost of ignorance“ износи 1 милион еура на 250 запослених (SDA Bocconi University, Италиja)

7.2.  Инвестиције у информатичку обуку враћају се на нивоу од чак 2400% (Gemini Ernst & Young)

7.3. Резултати истраживања Универзитета у Твентеу 2012.г. указују да недостатак основних ИКТ вештина националну привреду Холандије још увек кошта 19,3 милијарди еура годишње. Како је ниво дигиталне писмености грађана у Холандији далеко изнад Србије, могућност уштеде и бржег привредног развоја у нашој земљи решавањем овог проблема је изузетно висока.

 

Leave a Reply

Udruženje e-Razvoj
Beograd, 23. mart 2018.
Kalendar
avgust 2017.
P U S Č P S N
« jul    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031