Veštačka inteligencija (VI) je jedna od najdinamičnijih i najuticajnijih tehnologija našeg vremena, oblikujući svet na način koji je nekada bio rezervisan za naučnu fantastiku. Njeni počeci sežu daleko u prošlost, kada su filozofi i pronalazači prvi put razmatrali ideje o automatizovanim sistemima i mašinama koje mogu razmišljati. Kroz decenije razvoja, od prvih mehaničkih kalkulatora do savremenih dubokih neuronskih mreža, VI je prošla kroz faze uspona, stagnacije i revolucije.
Danas je veštačka inteligencija prisutna svuda – od medicinskih dijagnoza, preko autonomnih vozila, do generativnih modela koji stvaraju tekstove i slike. Ovaj članak donosi pregled ključnih trenutaka u razvoju VI, pružajući uvid u njenu bogatu istoriju i pravce u kojima se kreće u budućnosti. Kroz ovu hronologiju, istražićemo kako su ideje postale stvarnost i kako VI nastavlja da transformiše naš svet.
Pre 20. veka: Rani koreni
• Antika: Filozofi poput Aristotela razmišljaju o logici i mehanizmima razmišljanja, postavljajući temelje formalnih sistema.
• 1495: Leonardo da Vinči dizajnira mehaničkog viteza, jednog od prvih koncepata automatizacije.
• 1642: Blaise Pascal razvija Pascalinu, prvi mehanički kalkulator.
20. vek: Početak veštačke inteligencije
• 1943: Warren McCulloch i Walter Pitts razvijaju prvi matematički model neuronske mreže.
• 1949: Donald Hebb uvodi koncept „Hebbijanskog učenja,“ osnovu za moderne neuronske mreže.
• 1950: Alan Turing uvodi „Tjuringov test“ za procenu sposobnosti mašine da oponaša ljudsku inteligenciju.
• 1956: Dartmouth konferencija obeležava formalno rođenje veštačke inteligencije kao naučne oblasti; John McCarthy skovao termin „Artificial Intelligence“ (veštačka inteligencija).
• 1959: Arthur Samuel razvija program za šah, jedan od prvih programa sa sposobnošću samoučenja.
1960–1980: Početna euforija i prvi izazovi
• 1966: Joseph Weizenbaum razvija ELIZA, prvi chatbot koji simulira psihoterapeuta.
• 1970: Shakey, prvi mobilni robot sa sposobnošću donošenja odluka, predstavljen u Stanfordu.
• 1972: Japan razvija prvog humanoidnog robota WABOT-1.
• 1974–1980: Period poznat kao „zima veštačke inteligencije“ zbog smanjenja interesovanja i finansiranja.
1980–1990: Povratak kroz ekspertne sisteme
• 1980: Ekspanzija ekspertnih sistema, poput XCON sistema koji pomaže u konfigurisanju kompjuterskih sistema.
• 1986: Geoffrey Hinton popularizuje „backpropagation“ algoritam, ključni za treniranje neuronskih mreža.
• 1987–1993: Druga „zima veštačke inteligencije,“ izazvana precenjenim očekivanjima i tehnološkim ograničenjima.
1990–2010: Početak modernog doba veštačke inteligencije
• 1997: IBM Deep Blue pobeđuje svetskog šampiona Garija Kasparova u šahu, što je istorijski trenutak za VI.
• 2000: Honda predstavlja robota ASIMO, naprednog humanoidnog robota.
• 2004: DARPA izazov podstiče razvoj autonomnih vozila.
• 2006: Termin „deep learning“ postaje popularan, zahvaljujući pionirima poput Geoffreya Hintona.
2010–2020: Ekspanzija i svakodnevna primena
• 2011: IBM Watson pobeđuje u kvizu „Jeopardy!“, demonstrirajući sposobnost obrade prirodnog jezika.
• 2012: AlexNet osvaja takmičenje ImageNet, popularizujući duboko učenje u obradi slika.
• 2014: Chatbot Eugene Goostman polaže Tjuringov test, tvrdeći da je 13-godišnji dečak.
• 2015: OpenAI je osnovan s ciljem razvoja sigurne i korisne veštačke inteligencije.
• 2016: Google DeepMind AlphaGo pobeđuje svetskog šampiona u igri Go, kompleksnijoj od šaha.
• 2018: OpenAI razvija GPT-2, model za obradu prirodnog jezika visokih performansi.
• 2019: OpenAI GPT-3 postaje poznat po svojim mogućnostima generisanja prirodnog jezika.
2020–2024: Doba generativne veštačke inteligencije
• 2020: DeepMind razvija AlphaFold, rešavajući problem savijanja proteina.
• 2022: OpenAI pokreće ChatGPT, transformišući način interakcije s mašinama.
• 2023: Stabilna difuzija (Stable Diffusion) omogućava generisanje slika na osnovu tekstualnih opisa.
• 2024: Bletchley Declaration usvaja 28 zemalja kako bi smanjila egzistencijalne rizike VI.
Srbija u razvoju veštačke inteligencije
• 2019: Usvojena Strategija razvoja VI 2020–2025.
• 2021: Otvoren Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu.
• 2024: Najavljena Strategija razvoja VI do 2030. i postignut globalni napredak kroz članstvo u međunarodnim organizacijama.
Ovaj pregled pokazuje kako se veštačka inteligencija razvijala kroz decenije i prelazila iz teorije u praksu, transformišući svet tehnologije, industrije i društva. Srbija aktivno doprinosi ovom razvoju, posebno u regionu jugoistočne Evrope.
Autor: Udruženje e-Razvoj