Napredak svemirske astronomije, satelitskih opservatorija i velikih teleskopa omogućio je prikupljanje ogromnih količina visokokvalitetnih astronomskih podataka. Međutim, upravljanje ovim podacima postalo je izazov, što je dovelo do razvoja Virtuelnih opservatorija (VO) – digitalnih platformi koje povezuju baze podataka i omogućavaju istraživačima širom sveta lak pristup relevantnim informacijama.
U tom kontekstu, Srpska virtuelna opservatorija (SerVO) predstavlja značajan doprinos globalnoj mreži virtuelnih opservatorija. Ovaj sistem omogućava digitalizaciju, arhiviranje i analizu astronomskih podataka nastalih u Srbiji, dok istovremeno razvija alate za njihovu vizualizaciju i naučnu primenu. Posebno važnu ulogu u ovom naučno-tehnološkom ekosistemu ima STARK-B baza podataka, koja sadrži spektroskopske parametre neophodne za modeliranje zvezdanih atmosfera i laboratorijskih plazmi.
Kroz saradnju sa Evropskim virtuelnim centrom za atomske podatke (VAMDC), SerVO i STARK-B postaju deo šire globalne infrastrukture, omogućavajući istraživačima širom sveta pristup preciznim podacima ključnim za savremenu astrofiziku. Ovaj rad istražuje funkcionalnost i značaj takvih sistema, njihovu ulogu u astroinformatici, kao i način na koji povezuju astronomiju sa naprednim informacionim tehnologijama.
SerVO – Srpska virtuelna opservatorija
SerVO je osnovana 2008. godine sa ciljem da objedini, digitalizuje i učini dostupnim astronomske podatke dobijene u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu. Rad na astroinformatici se ne svodi samo na arhiviranje, već aktivno razvija alate za pretragu, analizu i vizualizaciju podataka, omogućavajući istraživačima brži i precizniji rad.
Do sada je u okviru SerVO-a digitalizovano oko 14.500 fotoploča snimljenih u periodu od 1936. do 1996. godine, kao i zvezdani katalozi nastali u Srbiji. SerVO je integrisan sa međunarodnim inicijativama, poput Evropske virtuelne opservatorije (EuroVO) i Međunarodne asocijacije virtuelnih opservatorija (IVOA), čime doprinosi globalnim naučnim istraživanjima u oblasti astronomije i astrofizike.
STARK-B baza podataka
STARK-B je specijalizovana baza podataka koja sadrži teorijske vrednosti širina i pomeraja spektralnih linija atoma i jona usled sudara sa naelektrisanim česticama. Ova baza je rezultat dugogodišnje saradnje između Astronomske opservatorije u Beogradu i Observatoire de Paris-Meudon, dve institucije sa bogatom tradicijom u astrofizičkim istraživanjima.
Podaci iz STARK-B baze koriste se za: Modelovanje i spektroskopsku dijagnostiku zvezdanih atmosfera i omotača, Analizu međuzvezdane materije, Istraživanje laboratorijskih plazmi u kontekstu fizike plazme i nuklearne fuzije.
Budući da precizni spektroskopski podaci igraju ključnu ulogu u razumevanju procesa u svemiru, STARK-B baza se kontinuirano ažurira i integriše u globalne naučne resurse.
VAMDC – Virtual Atomic and Molecular Data Center
VAMDC (Virtual Atomic and Molecular Data Center) osnovan je 2009. godine s ciljem da omogući efikasnu pretragu i razmenu atomskih i molekularnih podataka. Ovaj centar okuplja mnoge međunarodne partnere i obuhvata različite baze podataka koje su od neprocenjivog značaja za astrofiziku, fiziku plazme, hemiju i druge naučne oblasti.
Kao deo VAMDC infrastrukture, STARK-B pruža pristup podacima koji su od fundamentalnog značaja za istraživanja u oblasti spektroskopije i modeliranja zvezdanih atmosfera. Povezivanje ovih podataka sa drugim bazama u okviru VAMDC-a omogućava naučnicima da brzo dođu do relevantnih informacija i obavljaju precizne analize.
VAMDC predstavlja posebno značajan projekat u oblasti astroinformatike i naučnih baza podataka, s ambicijom da postane ključna evropska sajber infrastruktura u oblasti atomskih i molekularnih podataka, sa globalnim uticajem.
Zaključak
Razvoj e-infrastruktura kao što su Srpska virtuelna opservatorija (SerVO) i VAMDC, predstavlja značajan iskorak u modernoj astrofizici i nauci o podacima. Ovi sistemi omogućavaju jednostavniji pristup astronomskim i spektroskopskim podacima, čime doprinose preciznijem modeliranju i tumačenju fizičkih procesa u svemiru.
Astroinformatika, kao interdisciplinarna oblast koja povezuje astronomiju i napredne informaciono-komunikacione tehnologije, postaje sve značajnija u eri „velikih podataka“. Kroz inicijative poput SerVO-a, STARK-B-a i VAMDC-a, srpska naučna zajednica doprinosi globalnim istraživanjima i aktivno učestvuje u oblikovanju budućnosti astronomske nauke.
Autor teksta: Prof. Dr Milan Dimitrijević, član Udruženja e-Razvoj
Dr Milan S. Dimitrijević jedan je od najistaknutijih srpskih astronoma, međunarodno priznat naučnik i bivši ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Savezne Republike Jugoslavije. Njegova izuzetna karijera obuhvata akademski, istraživački i upravljački rad, sa značajnim doprinosima u oblasti astrofizike i primenjene fizike.
Dimitrijević je diplomirao fiziku i astrofiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1972. i 1973. godine, a doktorat iz fizičkih nauka stekao je 1978. godine. Najveći deo naučne karijere proveo je u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, gde je bio naučni savetnik i direktor od 1994. do 2002. godine. Pored toga, bio je profesor na postdiplomskim studijama Matematičkog fakulteta u Beogradu i predavač na evropskim Astromundus master studijama iz astronomije.
Njegova istraživanja obuhvataju astronomsku spektroskopiju, uticaj Štarkovog širenja i sudara na spektralne linije i modeliranje zvezdanih atmosfera. Uveo je teorijsko proučavanje oblika linija u zvezdanim spektrima kod nas i istraživao uticaj atomskih i molekularnih sudarnih procesa na optičke karakteristike zvezdanih atmosfera. Njegova metoda za proračun parametara spektralnih linija proširenih sudarima sa naelektrisanim česticama (Štarkov efekat) našla je veliku primenu u astronomiji i fizici plazme.
Jedan je od osnivača međunarodne baze podataka o Štarkovom širenju spektralnih linija (STARK-B) u saradnji sa naučnicima iz Pariza i Tunisa. Takođe je istraživao istoriju i filozofiju astronomije, analizirajući dela Milutina Milankovića, Đorđa Stanojevića, antičkih i vizantijskih astronoma.
Dimitrijević je ostvario bogatu međunarodnu saradnju, rukovodeći projektima sa institucijama u Parizu, Londonu, Atini, Moskvi i Sofiji. Bio je ključni akter u prvom evropskom astronomskom projektu u Srbiji i učestvovao u osnivanju Virtuelnog centra za atomske i molekularne podatke. Organizovao je više od 30 međunarodnih i nacionalnih naučnih konferencija, uključujući seriju „Razvoj astronomije kod Srba“.
Kao predsednik Društva astronoma Srbije, Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ i dugogodišnji glavni urednik časopisa Vasione, aktivno je radio na promociji astronomije u Srbiji i regionu. Snimio je više televizijskih serija o astronomiji i učestvovao u popularizaciji nauke kroz predavanja i publikacije.
Njegova istraživanja ostavila su trajni uticaj na polju astronomije. Iako je od 2012. godine u penziji, nastavlja da doprinosi naučnoj zajednici u Srbiji i kao pridruženi istraživač Pariske opservatorije.Osim toga dragocena je i njegova pomoć mlađim naučnicima
Kao član Udruženja e-Razvoj, Dimitrijević predstavlja vezu između naučnih inovacija i razvoja informacionog društva, doprinoseći jačanju naučno-tehnološkog ekosistema u Srbiji i regionu.