Pored Virtuelnih valuta, druga vrsta digitalne imovine u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini Republike Srbije su Digitalni tokeni koji označavaju bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Zakon međutim ne pravi razliku između različitih vrsta tokena u skladu sa njihovim karakteristikama što se može okarakterisati kao propust zakonodavca jer je ostavljen prostor za široka tumačenja pravnog i poreskog tretmana. Digitalni tokeni mogu biti: tokeni korišćenja (utility tokens) koji daju prava na robu, usluge ili pristup aktivnostima, investicioni tokeni koji predstavljaju instrument investiranja odnosno ulaganja u poslovanje i imovinski tokeni (asset backed tokens) koji su izdati na osnovu određene imovine, te izvode svoju vrednost iz nje i mogu se za nju zameniti. Čini se da je adekvatnije rešenje u zakonodavstvu EU naime, MiCA sadrži preciznu definiciju svake pojedinačne vrste tokena čime se smanjuje mogućnost nesvrsishodnih tumačenja i pogrešne primene. Kada se govori o digitalnim tokenima misli se na nezamenljive digitalne tokene (non fungible tokens, NFT). NFT je unikatan, te ne postoji drugi isti takav token, a potvrda o njegovoj unikantosti je zapisana na blokčejnu. Nažalost, kao što je trenutno globalni trend špekulantska trgovina volatilnim virtuelnim valutama sa ciljem brzog bogaćenja a ne njihovo korišćenje kao sredstva razmene, slična je situacija i sa digitalnim tokenima. Naime, mogućnost da se bilo koje pravo ili imovina veže za nezamenjivi digitalni token je masovno korišćeno tako što se token koristi kao dokaz vlasništva bilo kakvog digitalnog fajla, čime se uspostavlja neka vrsta digitalnog kolekcionarstva. Primera radi video klip postavljen na YouTube platformu svako može gledati, preuzimati i umnožavati te je moguće da postoji bezbroj identičnih kopija jednog klipa, ali vezivanjem za nezamenjivi token postiže se to da je moguće utvrditi koji klip je originalan i ko je njegov vlasnik. Na ovaj način je prvi tvit ikada napisan prodat za 2.500.000,00 USD, a klip sa YouTube platforme „Charlie bit my finger“ je prodat za 760.999,00 USD. Velika je šteta doživljavati jedan od potencijalno najvećih tehnoloških iskoraka koji bi mogli ubrzati pravni promet kao nešto što služi za pravljenje kolekcija (većinom bespotrebnih) digitalnih fajlova, mahom iz potrebe za posedovanjem nečeg ekskluzivnog.
Upravo je širok spektar mogućnosti primene digitalnih tokena ono što ih čini značajnijim od virtuelnih valuta za razvoj tržišta digitalne imovine. Virtuelne valute imaju za cilj samo da budu sredstvo plaćanja, dok su tokeni višenamenski instrumenti koji se mogu direktno razmenjivati bez posrednika. Za razliku od virtuelnih valuta izdavalac digitalnog tokena garantuje za prava ili usluge koje su sa njim povezane, te je upitno koliko je osnovano tretirati ih kao virtuelne valute ukoliko su razmenljivi za neki drugi oblik imovine, novca prava ili usluga. Za digitalne tokene se može reći da demokratizuju investiranje, uklanjanjem prevelikih birokratskih prepreka, te čineći ga dostupnim svima koji poseduju osnovnu tehničku pismenost. Takođe su od posebnog značaja kao vid finansiranja mladih kompanija (startapa). Kako je već navedeno, u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini digitalna imovina koja je prihvaćena kao sredstvo razmene biće tretirana kao virtuelna valuta. Postavlja se pitanje koliko je opravdano digitalni token tretirati kao virtuelnu valutu samo zato što se može razmeniti za druge oblike imovine, novca, prava ili usluga. U samoj definiciji digitalne imovine je navedeno da ona označava digitalni zapis koji se može koristiti kao sredstvo razmene, te bi bilo razumnije ovu razmenljivost ceniti kao zajedničku karakteristiku svih oblika digitalne imovine a ne kao osnov za paralelni tretman digitalnog tokena kao virtuelne valute.
Komisija za hartije od vrednosti je nadležna za pitanja koja se odnose na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa u delu koji se odnosi na digitalne tokene. Kao i u slučaju izdavanja virtuelnih valuta, izdavanju digitalnih tokena može da prethodi sačinjavanje i odobrenje belog papira. Komisija za hartije od vrednosti je donela niz podzakonskih akata među kojima i Pravilnik o belom papiru i naknadnom belom papiru koji se odnose na digitalne tokene kojim je propisana bliža sadržina i dodatne elemente koje treba da sadrži beli papir koji se odnosi na digitalne tokene.
Digitalni tokeni se u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini mogu unositi u privredno društvo kao nenovčani ulog ukoliko se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. Izuzetno, nenovčani ulozi u ortačko i komanditno društvo mogu biti i u digitalnim tokenima koji se odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada.
Do danas, Komisija je odobrila tri bela papira za inicijalne ponude digitalnih tokena u Srbiji: FIN token (odobren 26.05.2022), FIN2 token (odobren 22.12.2022) i FIN3 token(odobren 22.03.2024)
Ove tokene izdao je Finspot d.o.o. Beograd, startap koji koristi digitalne tokene za prikupljanje kapitala radi finansiranja svojih klijenata putem faktoringa. FIN token funkcioniše kao digitalna obveznica, omogućavajući kompaniji da prikupi sredstva od investitora i dalje ih plasira u svoje poslovanje.
Zaključak: Potencijal i pravni izazovi
Iako digitalni tokeni predstavljaju značajan korak u razvoju tržišta digitalne imovine, srpsko zakonodavstvo još uvek nije u potpunosti usklađeno sa evropskim standardima. Preciznije definisanje različitih vrsta tokena i njihovo poresko tretiranje moglo bi doprineti sigurnijem pravnom okviru i podstaći veće investicije.
Dalja unapređenja regulative mogla bi omogućiti sigurnije investiranje, smanjenje regulatornih rizika i brži razvoj tržišta digitalne imovine u Srbiji, čineći ga konkurentnijim u globalnom kontekstu.
Autor teksta: Advokat Marko Milutinović, član Udruženja e-Razvoj
Marko Milutinović, osnivač Advokatske kancelarije Milutinović, članice Udruženja e-Razvoj, iskusni je advokat specijalizovan za krivično pravo, pravo digitalne imovine, privredno pravo i zastupanje stranaka u parničnim postupcima. Advokaturom se bavi od 2016. godine, pružajući pravnu podršku kako pojedincima, tako i kompanijama u dinamičnom poslovnom okruženju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je stekao specijalizovana znanja iz prava digitalne imovine, a svoju stručnost dodatno produbljuje kontinuiranim usavršavanjem i praćenjem inovacija u oblasti tehnologije i IT poslovanja. Pored advokatske prakse, arbitar je u UBIK-u, hrvatskoj Udruzi za blockchain i kriptovalute, gde aktivno učestvuje u rešavanju pravnih sporova povezanih sa blockchain tehnologijama. Član je Advokatske komore Beograda i Udruženja e-Razvoj, a tečno govori engleski jezik.