Digitalna ekonomija je jedan od ključnih pokretača globalnog ekonomskog rasta, a Srbija je u poslednjih nekoliko decenija napravila značajne korake ka njenom razvoju. Međutim, trenutni pravni okvir koji reguliše elektronsko poslovanje, digitalne tehnologije i povezane oblasti je fragmentisan i delimično zastareo. Usvajanje jedinstvenog „Zakona o digitalnoj ekonomiji“ bio bi značajan korak ka modernizaciji i usklađivanju sa evropskim i globalnim standardima, uz stvaranje fleksibilnog okvira za dalji rast digitalnog sektora.
Trenutno stanje zakonskog okvira u Srbiji
Do sada je Srbija usvojila više zakona koji regulišu različite aspekte digitalnih tehnologija. Neki od najvažnijih uključuju:
1. Zakon o elektronskom potpisu: Prvi zakon koji je regulisao pravnu valjanost i upotrebu elektronskih potpisa u poslovanju i administraciji.
2. Zakon o elektronskoj trgovini: Fokusira se na specifičnosti elektronske trgovine.
3. Zakon o informacionoj bezbednosti: Postavlja pravila za zaštitu podataka i informacionih sistema.
4. Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju: Upravlja pitanjima digitalnih potpisa, elektronske identifikacije i srodnih usluga.
5. Zakon o elektronskoj upravi: Uređuju se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija.
6. Zakon o elektronskom fakturisanju: Uređuju se izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura.
7. Zakon o elektronskim otpremnicama: Uređuju se slanje, prijem, obrada, odbijanje, prihvatanje i predstavljanje elektronskih otpremnica.
8. Zakon o digitalnoj imovini: Reguliše kriptovalute i povezane aktivnosti.
Planirani zakoni
U narednom periodu, Srbija planira donošenje nekoliko novih zakona koji će dodatno regulisati digitalne tehnologije, uključujući:
1. Zakon o veštačkoj inteligenciji: Inspirisan EU regulativama, ovaj zakon će postaviti pravni okvir za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije.
2. Zakon o otvorenim podacima: Predstavljaće pravni okvir za širu primenu otvorenih podataka.
3. Zakon o zaštiti podataka u oblaku: Fokusiran na sigurnost i privatnost podataka u cloud okruženju itd.
Problemi trenutnog pristupa
Trenutni zakonski okvir je previše segmentiran, što može izazvati nejasnoće u primeni i povećati troškove za preduzeća koja posluju u digitalnom sektoru. Takođe, potreba za konstantnim donošenjem novih zakona otežava usklađivanje sa evropskim standardima i može dovesti do preklapanja ili konflikata između različitih propisa.
Naša inicijativa za jedinstveni zakon
Pre više od petnaest godina, u vreme kada je Srbija tek započinjala pravno uređivanje digitalnog poslovanja, pokrenuli smo inicijativu za donošenje jedinstvenog Zakona o elektronskom poslovanju. Ideja je bila jednostavna, ali dalekosežna: umesto donošenja odvojenih zakona za svaku oblast, poput elektronske trgovine, elektronskih dokumenata ili elektronskog potpisa, predložili smo kreiranje univerzalnog zakona koji bi svim delatnostima omogućio uključivanje u elektronsko poslovanje kroz jedinstven pravni okvir. Ova inicijativa tada nije naišla na šire prihvatanje i Srbija je krenula drugim putem – donošenjem sektorskih zakona.
Iako naš predlog nije bio usvojen i dalje verujemo da jedinstveni zakon može pružiti značajne prednosti za pravnu sigurnost, fleksibilnost i brže prilagođavanje tehnološkim promenama. Danas živimo u vremenu kada se pravni okvir sve više suočava s izazovima fragmentacije i sporog usklađivanja sa dinamičnim razvojem digitalnih tehnologija. To nas vraća osnovnom pitanju: da li je vreme za novi pristup?
Predlog objedinjavanja u Zakon o digitalnoj ekonomiji
Jedinstveni „Zakon o digitalnoj ekonomiji“ mogao bi da objedini i zameni sledeće zakone:
1. Zakon o elektronskom potpisu
2. Zakon o elektronskoj trgovini
3. Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju
4. Zakon o digitalnoj imovini itd.
Istovremeno, novi zakon bi uključivao odredbe planiranih zakona, kao što su:
1. Pravila za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, usklađena sa EU regulativama.
2. Odredbe o otvorenim podacima i njihovoj primeni.
3. Standarde za zaštitu podataka u oblaku.
4. Aspekte informaciono-komunikacione bezbednosti iz postojećeg Zakona o informacionoj bezbednosti.
Prednosti donošenja jedinstvenog zakona
1. Jednostavnost primene: Preduzeća i institucije bi lakše razumeli i primenjivali jedinstveni pravni okvir.
2. Usklađenost sa EU direktivama: Objedinjeni zakon omogućio bi lakšu i bržu harmonizaciju sa evropskim standardima, uključujući i Akte o digitalnim uslugama (DSA) i digitalnim tržištima (DMA).
3. Podsticaj inovacijama: Fleksibilan i moderan zakon ohrabrio bi ulaganja u digitalne tehnologije.
4. Efikasnija administracija: Smanjenje birokratskog opterećenja kroz objedinjavanje nadležnosti različitih regulatornih tela.
Zaključak
Donošenje „Zakona o digitalnoj ekonomiji“ predstavlja priliku za Srbiju da postane lider u regionu u regulisanju digitalnog sektora. Ovaj zakon ne bi samo modernizovao pravni okvir, već bi i olakšao usklađivanje sa EU standardima, smanjio administrativne prepreke i stvorio povoljnije okruženje za razvoj inovacija. Uključivanjem aspekata veštačke inteligencije, otvorenih podataka i zaštite podataka u oblaku, Srbija bi pokazala spremnost da odgovori na izazove digitalne budućnosti i pozicionirala se kao atraktivno tržište za investitore i inovativne projekte.
Autor: Udruženje e-Razvoj
Elektronsko poslovanje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji
Elektronsko poslovanje predstavlja ključni segment modernizacije privrede i unapređenja konkurentnosti, što je posebno važno u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ova oblast nalazi se u okviru Klastera 3: Konkurentnost i inkluzivni rast, koji obuhvata teme poput informacionog društva, digitalne ekonomije i industrijske politike.
Evropski standardi i zahtevi
Prilagođavanje zakonodavstva o elektronskom poslovanju zahteva usklađivanje sa evropskim propisima, posebno u okviru Poglavlja 10: Informaciono društvo i mediji. Ovo poglavlje uključuje:
– Promociju digitalne transformacije kroz efikasne politike i zakone.
– Zaštitu podataka i privatnosti u skladu sa GDPR regulativom.
– Uspostavljanje sigurnih i interoperabilnih digitalnih servisa.
Pored toga, važno je ispuniti zahteve Poglavlja 20: Preduzetništvo i industrijska politika, koje podstiče razvoj inovacija i digitalnih rešenja u privredi.
Ključni izazovi za Srbiju
Da bi Srbija uspešno ispunila standarde EU, potrebno je obratiti pažnju na sledeće aspekte:
1. Razvoj infrastrukture za digitalno poslovanje
– Modernizacija informacionih sistema i osiguranje njihove sigurnosti.
– Povećanje dostupnosti interneta i digitalnih servisa u ruralnim područjima.
2. Pravno usklađivanje
– Uvođenje zakonodavnih rešenja koja omogućavaju potpunu digitalizaciju poslovnih procesa.
– Implementacija Zakona o elektronskim otpremnicama, kao i drugih propisa koji olakšavaju elektronsko trgovanje i komunikaciju.
3. Zaštita potrošača i podataka
– Osiguranje da sistemi elektronskog poslovanja pružaju visok nivo zaštite ličnih podataka i prava potrošača.
– Usklađivanje sa evropskim direktivama koje regulišu digitalne ugovore i e-trgovinu.
4. Podsticanje inovacija i preduzetništva
– Kreiranje podsticaja za digitalne startapove i inovativna rešenja.
– Uvođenje edukativnih programa za preduzetnike o digitalnim alatima i platformama.
5. Povećanje svesti i edukacije
– Edukacija privrednika o prednostima elektronskog poslovanja i digitalne transformacije.
– Promovisanje sigurnosti u online transakcijama kako bi se povećalo poverenje građana i privrednika u digitalne usluge.
Elektronsko poslovanje nije samo tehnički izazov, već i prilika za Srbiju da postane konkurentnija na evropskom tržištu. Uspeh zavisi od sposobnosti da se pravovremeno usklade zakoni, unaprede infrastruktura i poveća svest o prednostima digitalizacije. Kao deo Klastera 3, ova oblast može doprineti bržem pristupanju EU, jačanju privrede i podizanju kvaliteta života svih građana.