Virtuelne valute predstavljaju jedan od najuzbudljivijih, ali i najizazovnijih aspekata u modernom finansijskom sektoru. S obzirom na njihovu brzu evoluciju i potencijal za transformaciju tržišta, važno je sagledati ključne faktore koji oblikuju njihovu upotrebu i regulaciju, kao i kako se zakonodavni okvir razvija da bi odgovorio na nove izazove.
Razvoj virtuelnih valuta: Pokretači inovacija
Faktori koji su podstakli razvoj virtuelnih valuta gotovo su isti oni koji su pokrenuli tehnološki napredak u tradicionalnom finansijskom sektoru. Brža obavljanja transakcija, smanjenje troškova i povećanje sigurnosti izdvaja virtuelne valute kao moćan alat za optimizaciju poslovanja. Međutim, sa ovim prednostima dolaze i značajni izazovi, naročito u pogledu sigurnosti i anonimnosti.
Prednosti i rizici virtuelnih valuta
Virtuelne valute donose brojne prednosti, među kojima se ističu:
- Sigurnost: Transakcije putem virtuelnih valuta su često sigurnije zahvaljujući enkripciji i decentralizovanoj prirodi.
- Brzina i efikasnost: Omogućavaju gotovo trenutne transakcije, čime smanjuju vreme čekanja i operativne troškove.
- Minimizacija troškova: Manji su troškovi u poređenju sa tradicionalnim bankovnim sistemima, što ih čini privlačnim za poslovanje.
Međutim, anonimnost koja se često povezuje sa virtuelnim valutama može biti dvosmerni mač, jer istovremeno može podstaći nezakonite aktivnosti i krivične radnje.
Zakon o digitalnoj imovini: Pravni okvir za virtuelne valute
Prema Zakonu o digitalnoj imovini, virtuelne valute se definišu kao digitalna imovina koja nije izdata ni garantovana od strane centralne banke ili bilo kog drugog državnog organa, što ih stavlja izvan tradicionalnog finansijskog sistema. Ovaj zakon jasno stavlja do znanja da virtuelne valute nemaju status zakonskog sredstva plaćanja, ali su i dalje prihvaćene kao sredstvo razmene.
Jedan od ključnih trenutaka u ovoj regulaciji jeste razlika između digitalnih valuta i virtuelnih valuta. Digitalne valute se odnose na sve oblike plaćanja zasnovane na digitalnim tehnologijama, dok su virtuelne valute specifičan oblik vrednosti koji se emituje i kontroliše od strane privatnih subjekata, bez veze sa državnim institucijama.
Stabilni novčići: Novina u digitalnoj imovini
Stabilni novčići (stable coins) postaju sve važniji segment u svetu digitalnih valuta. Oni nastoje održati svoju vrednost stabilnom u odnosu na određene vrednosne reference, poput zakonskog sredstva plaćanja ili imovine. Međutim, Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji ne donosi potpuno jasno definisanje ove kategorije, što stvara potencijalnu zabunu u pogledu zakonskih regulativa.
Psihološki efekat belog papira: Izazovi za investitore
Jedan od specifičnih aspekata regulative je obaveza izdavanja belog papira, dokumenta koji sadrži ključne informacije o izdavaocu digitalne imovine, rizicima i prednostima ulaganja. Zakon o digitalnoj imovini izričito upozorava investitore na to da ni država ni centralna banka nisu odgovorne za eventualne gubitke, što može imati psihološki efekat na tržište, izazivajući nesigurnost među potencijalnim investitorima.
Regulacija prihvatanja virtuelnih valuta
U Srbiji, direktno plaćanje virtuelnim valutama nije dozvoljeno. Zakonodavstvo nalaže da se virtuelne valute mogu koristiti samo u trgovini na malo i isključivo preko posrednika, koji će izvršiti konverziju virtuelnih valuta u zakonsko sredstvo plaćanja.
Dodatno, trgovina na veliko i unos virtuelnih valuta kao kapitala u privredno društvo nisu predviđeni zakonodavstvom, što je potencijalni prostor za buduće zakonodavne izmene.
Narodna banka Srbije i nadzor nad virtuelnim valutama
Narodna banka Srbije (NBS) ima ključnu ulogu u nadzoru i regulaciji virtuelnih valuta u Srbiji. Do sada, nijedna virtuelna valuta nije odobrena za izdavanje, a NBS postavlja stroge smernice za objavljivanje belog papira i uputstva za izdavaoce. Ove mere su postavljene kako bi se osigurala sigurnost tržišta i zaštita investitora.
Zaključak: Budućnost virtuelnih valuta u Srbiji
Virtuelne valute i digitalna imovina predstavljaju izazov, ali i priliku za napredak u finansijskom sektoru. Iako je zakonodavni okvir još uvek u fazi razvoja i prilagođavanja novim tehnologijama, jasno je da će virtuelne valute imati ključnu ulogu u budućem poslovnom okruženju. Podsticanje razvoja i primene novih tehnologija trebalo bi da bude prioritet za sve strane kako bi se omogućio pravi ekonomski napredak, dok istovremeno ne ugrozimo sigurnost i stabilnost tržišta.
Autor teksta: Advokat Marko Milutinović, član Udruženja e-Razvoj
Marko Milutinović, osnivač Advokatske kancelarije Milutinović, članice Udruženja e-Razvoj, iskusni je advokat specijalizovan za krivično pravo, pravo digitalne imovine, privredno pravo i zastupanje stranaka u parničnim postupcima. Advokaturom se bavi od 2016. godine, pružajući pravnu podršku kako pojedincima, tako i kompanijama u dinamičnom poslovnom okruženju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je stekao specijalizovana znanja iz prava digitalne imovine, a svoju stručnost dodatno produbljuje kontinuiranim usavršavanjem i praćenjem inovacija u oblasti tehnologije i IT poslovanja. Pored advokatske prakse, arbitar je u UBIK-u, hrvatskoj Udruzi za blockchain i kriptovalute, gde aktivno učestvuje u rešavanju pravnih sporova povezanih sa blockchain tehnologijama. Član je Advokatske komore Beograda i Udruženja e-Razvoj, a tečno govori engleski jezik.